Enormni rast stanovnika slanih vodenih ekosistema uslovljen je njihovim usporenim metabolizmom i izuzetno visokom koncentracijom kiseonika u vodi
Foto Pixabay
U najdubljim i najhladnijim delovima okeana žive neobična morska stvorenja. Pojedine vrste – uglavnom beskičmenjaci – dostižu ogromne razmere. Lignje, morski pauci, crvi i druga bića narastu do veličina koje prevazilaze srodne vrste širom sveta, prenosi Livescience.
Džinovska lignja (Mesonychoteuthis hamiltoni) koja živi u subantarktičkim vodama je oko 14 puta duža od lignje strelice (Nototodarus sloanii) sa Novog Zelanda. U dubinama Tihog okeana živi morski sunđer veličine kombija.
Pročitajte još Morski-konjic-dozivotno-veran-suprug-koji-radja-decu
Šta uzrokuje enormni rast morskih bića u dubokim vodama? Možda opstanak to zahteva, a dopuštaju uslovi u ekstremno hladnim vodama.
U najdubljim delovima okeana i njegovim ekosistemima resursi hrane su ograničeni. Prema istraživanjima, najveći deo hrane potiče iz plićih voda, a manji deo “odliva” se u morske dubine. U oskudici, veliki organizmi imaju prednost u odnosu na sitnije, kaže Ališa Bitondo, viši akvarista u akvarijumu zaliva Monterei u Kaliforniji. Veće životinje kreću se brže i dalje da bi pronašle hranu ili locirale partnera. Imaju efikasniji metabolizam i hranu bolje skladište.
Niske temperature mogu da podstaknu gigantski rast, jer značajno usporavaju metabolizam životinja. Bića u ovom ekosistemu rastu i sazrevaju veoma sporo, poput grenlandske ajkule (Somniosus microcephalus), kaže Bitondo. Ova spora ajkula naraste oko 7,3 metra i teži do 1,5 tone. Ona raste oko centimetar godišnje, tokom čitavog života koji traje duže od veka. Polnu zrelost dostiže tek kad napuni oko 150 godina. Zbog nedostatka predatora u dubokom moru ove ajkule mogu da žive tako dugo i da narastu tako velike.
U blizini Antarktika, gigantska bića žive blizu površine mora. Postoje džinovski morski puževi, sunđeri, crvi, morski pauci, pa čak i ogromni jednoćelijski organizmi koji vole da se rashlađuju u plićaku. “Oni ne zaranjaju dublje od desetak metara”, kaže Art Vuds, profesor i ekofiziolog koji je proučavao polarni gigantizam. „Možda na Antarktiku postoji nešto što omogućava džinovskim vrstama da borave blizu morske površine”. Vuds dodaje da bi gigantizam na Antarktiku mogao biti povezan sa snabdevanjem kiseonikom u hladnim vodama koje okružuju ovu ledenu regiju.
Pročitajte još Kit-ubica-grabljivi-morski-vuk
U polarnim vodama, koncentracija kiseonika je visoka. Životinje ga sporo koriste, jer niska temperatura vode usporava njihov metabolizam. Pošto obilno snabdevanje kiseonikom premašuje potrebe životinje za kiseonikom, možda baš to utiče na rast. Bogato snabdevanje kiseonikom ne mora nužno da podstakne morska stvorenja da enormno porastu, ali im verovatno to omogućava.
Postoji više hipoteza o uticaju različitih faktora na rast okeanskih bića. Niko međutim nije siguran u precizne mehanizme koji pokreću ovako dramatične evolucione promene u pogledu veličine tela.
„U biologiji nikad ništa ne možete tvrditi sa sigurnošću“, zaključio je Vuds.
Pročitajte još Zelena-kornjaca-usamljenik-iz-morskih-dubina
