Većina ljubimaca nekako “pregura” vreme do povratka vlasnika s posla, ali neki psi uopšte ne podnose usamljenost
Foto Pixabay
Pas je, baš kao i njegov vlasnik, socijalno biće koje voli društvo drugih pasa i čoveka. Kroz međusobne interakcije sa psima i ljudima, ljubimac će svaki put naučiti nešto novo, bez obzira na to da li je reč o nečem prijatnom ili o neprijatnosti. Svaki vlasnik treba da nauči psa da izvesno vreme u toku dana provede sam. Cilj učenja i navikavanja psa na dnevnu samoću važno je u sprečavanju eventualnog poremećaja ponašanja. Danas zaposleni vlasnici duže od osam sati borave van kuće. Njihovo odsustvo traje i duže u slučaju obaveza van posla. Tako vlasnik ne može da provede sa psom čak ni vikend.
Ukoliko poželite da imate psa, a živite i radite u gradu, gde je tempo života zastrašujući, dobro razmislite! Zapitajte se: kakav ćete biti vlasnik? Da li ćete i pored sve dobre volje morati da angažujete rođake, prijatelje, pet sitere ili profesionalne šetače koji će brinuti o vašem ljubimcu?
Usamljenost je psu teža nego čoveku. Nebitno je da li pas provodi vreme u stanu, boksu, usamljen u dvorištu, na lancu… On svakodnevno traži blizak kontakt sa vlasnikom. Osim toga, potrebne su mu i društvene aktivnosti. Frustracije će nastati usled viđanja vlasnika i ljubimca samo uveče, u trenucima kad psa treba nahraniti, napojiti i eventualno ga prošetati.
Boravak ljubimca u dvorištu, na lancu ili slobodno puštenog, takođe se smatra zanemarivanjem ukoliko je vlasnik često odsutan. Zato pas treba da se navikne na samovanje. Pre nego što vlasnik napusti psa, treba da odvoji vreme za šetnju, kako bi ljubimac obavio nuždu. Vlasnik treba da mu pripremi i omiljene igračke, hranu i vodu. Sve što može da povredi psa dok njuška po kući ili se igra, treba da se skloni.
Pas koji se uči samovanju treba da shvati da usamljenost nije opasna. Na svom mestu za odmor treba mirno i opušteno da čeka povratak vlasnika. Samovanje ne sme da shvati ni kao kaznu. Ni odlazak ni povratak vlasnika ne treba da budu stresni za ljubimca. Po povratku u dom, vlasnik treba mirno da pozdravi psa i da ga izvede napolje posle izvesne pauze.
Mladi psi i štenci treba da „samuju“ u ograđenom prostoru u određenom delu stana. Kretanje odraslih pasa takođe treba da bude ograničeno. Zato vlasnik mora da nabavi igračke i raznovrsne glodalice napunjene hranom. One su odlične za razbijanje dosade i motivisanje na igru. Ako se pas zabavlja na svom mestu za odmor, vlasnik treba da mu se mirno javi pre odlaska.
Ignorišite cviljenje i skakanje ako vaš pas tako reaguje kad odlazite iz doma! Nemojte ga kažnjavati, niti vikati na njega
Pojedini psi pretvore se u čudovišta kad ostanu sami. Oni uništavaju nameštaj, odeću, obuću i druge predmete. Kad konačno ugledaju vlasnika, od sreće izvrše i nuždu! Tako reaguju ljubimci koji se lako uzbude i dosađuju se bez vlasnika. Psi sa ozbiljnijim problemima će drhtati, biće destruktivniji, intenzivnije će se oglašavati i vršiće nuždu u stanu. U najtežim slučajevima može da ispolji i autodestruktivnost.
Pas naučen na samovanje provodi većinu vremena u odmaranju i spavanju. Pomalo se kreće, istražuje, igra se, laje, cvili ili zavija. Takvi postupci su u većini slučajeva uobičajeni i ukazuju na odsustvo stresa
Pročitajte još Kad pas jede ono sto se ne jede
Jedini način uvida u ponašanje usamljenog psa je snimanje kamerom. U slučaju problema, treba konsultovati veterinara ili stručnjaka za modifikovanje ponašanja. Malom broju ljubimaca biće potrebni psihoaktivni lekovi. Terapija može da uključi i puštanje video ili audio zapisa glasa vlasnika. Osim toga, svaki pas voli da gleda televiziju. Zbog toga vlasnik treba da mu pripremi omiljeni video material. Uz takav tretman, ukusne poslastice i poneku igračku, ljubimac će se malo-pomalo navići na samovanje i doživeti ga kao vreme pre povratka svog vlasnika.
