Znate li da ptice imaju loše čulo mirisa, pevanjem štite svoju teritoriju i mogu da budu dvopolne
Piše Ljubiša Ž. Petrović
Foto Pixabay
Ptice su najrasprostranjenija bića na planeti. Mnoge vrste žive u neposrednom kontaktu sa čovekom, u svim oblastima na kugli zemaljskoj. Veoma su društvene i komuniciraju vizuelnim i zvučnim signalima. Neka „društvene“ aktivnosti obavljaju udruženo: grade gnezda, love i brane se od predatora.
* Većina ptica ima loše čulo mirisa, ali vidno polje nekih vrsta dostiže skoro 360 stepeni. Ptice vide četvrtu osnovnu boju u ultraljubičastom spektru, a vide i magnetno polje Zemlje i koriste ga kao navigaciju.
* Neke vrste ptica su dvopolne – imaju muške i ženske gene.
* Pojedine ptice pevačice mogu da oponašaju ljudski glas i podražavaju najrazličitije zvuke – od mjaukanja mačke do zvonjave telefona.
Pročitajte još Golub sa plavom kapom
* Ptice ne pevaju da bi pokazale radost, već da bi zaštitile svoju teritoriju.
* Ptičije srce tokom leta napravi 1.000 otkucaja u minuti, a dok se ptica odmara, ono odradi „samo“ 400 puta.
* Let u V formaciji pticama pomaže da uštede energiju. Predvodnik je najiskusnija i najstarija ptica koja preuzima sav vazdušni pritisak na sebe. Iza prve ptice po bokovima se stvaraju vazdušne struje gde lete članovi jata sa manje snage.
* Temperatura tela ptica je za 7-8 stepeni viša od čovekove.
* Ptice se ne znoje, pa tri četvrtine vazduha koji izdišu koriste za hlađenje tela.
* Kod ptica je veoma razvijena briga o potomstvu. Osim gradnje gnezda i nasađivanja, oba roditelja učestvuju u prehranjivanju mladunaca, njihovom zagrevanju i zaštiti.
Pročitajte još Sve sto niste znali o pticama
* U svetu orlova i roda postoji nasleđivanje „imovine“. Tako je jedno gnezdo belih roda nasleđivano skoro četiri veka.
* Oblik kljuna ptice prilagođen je vrsti hrane koju pronalazi u prirodi.
* Gradske ptice u današnje vreme svoje pevačke ture izvode kratko i brzo. Njihovi seoski rođaci usporavaju i otežu svoje arije.
Pročitajte još Kanarinac raspevani ljubimac
* U svetu ptica uočen je fenomen da se u unutrašnjosti ptičijeg jajeta razvija još jedno jaje. To se događa kad formirano jaje, prolazeći kroz jajovod, susreće novo, neformirano jaje, obavija ga i formira dvostruku ljusku.