Iako ova telesna tečnost nije najhranljiviji obrok, evolucija se pobrinula da vampirski slepi miševi vekovima preživljavaju pijući isključivo krv
Foto Pixabay
Šišmiši vampiri su neobična stvorenja. Kako prenosi portal Popsci.com, oni su jedini sisari koji se hrane isključivo krvlju. To znači i da su njihovi organizmi na mnogo načina morali da se prilagode ovoj “namirnici”.
Ishrana bez masti i šećera
Majkl Hiler, profesor komparativne genomike u LOEVE Centru za genetiku biodiverziteta u Frankfurtu (Nemačka) i njegovi saradnici istraživali su sve genetske promene zahvaljujući kojima su vampiri opstali. Upoređivanjem sa drugim vrstama šišmiša, kod vampira je identifikovano 10 gena koji više ne funkcionišu. Neke genetske promene pomogle su im da se izbore sa visokim procentom gvožđa u krvi i doprineli njihovim impresivnim kognitivnim sposobnostima.
„Gubici gena mnogo govore o prirodnoj selekciji u lozi slepih miševa vampira“, rekao je Džerald Karter, bihejvioralni ekolog sa Univerziteta Ohajo. „Ove osobine se ne odnose samo na to kako vampiri vare krv. One se tiču i njihovog ponašanja i “razmišljanja”.
Krv sadrži skoro 80 odsto tečnosti. Ostatak je uglavnom sastavljen od proteina, sa vrlo malo masti i šećera. Pošto krv ima veoma malo kalorija, vampiri moraju da popiju čak 1,4 puta više od svoje telesne težine u jednom obroku.
Vampirski šišmiši dele krv sa “dobročiniteljima”
Vampirski šišmiši imaju infracrvene senzore oko nosa, oštre sekutiće bez gleđi za ubadanje žrtve i antikoagulanse u pljuvački koja sprečava zgrušavanje krvi dok se hrane. Spretno se šunjaju ka plenu, oslanjajući se na laktove, i mogu da trče i skaču.
„Oni su vešti i kad se kreću po zemlji, dok je kod drugih slepih miševa to ograničeno“, kaže Hiler.
Zbog ishrane sa malo hranljivih materija, vampiri postaju veoma osetljivi ako moraju da gladuju. Siti šišmiši, međutim, pokazuju empatiju prema rođacima koji ne uspeju da nađu žrtvu: oni povrate krv kako bi podelili obrok.
„Odluku sa kime će podeliti krv vampir donosi isključivo na osnovu sećanja na to ko je njemu pomogao u prošlosti na isti način“, kaže Hiler. To znači da vampirski slepi miševi mogu da prepoznaju svoje prijatelje i da se sete nečijih dobrih postupaka. Oni formiraju i trajne društvene veze. Otkriveno je da se zarobljeni vampiri udružuju i drže zajedno čak i posle puštanja na slobodu.
Genetska uputstva i uloga izgubljenih gena
Vampiri su se prilagodili genetskim uputstvima koja im pomažu da preživljavaju vekovima. Neki njihovi geni su deaktivirani, jer nemaju nikakvu ulogu. U određenim slučajevima, gubitak gena im pomaže da – prežive.
Da bi ovo bolje razumeli, istraživači su izdvojili genom jedne od tri poznate vrste vampira. Potom su ih uporedili sa genomima 26 drugih vrsta slepih miševa. Potraga se svodila na gene koji nedostaju vampirima, ali su prisutni kod drugih vrsta. Utvrđeno je da su vampiri izgubili 113 gena. Ranije otkriveni nedostajući geni povezani su sa čulima za slatko i gorko: vampiri dakle imaju loš osećaj za ukus.
„Ako se hranite samo krvlju žive životinje, ne morate da brinete o značenju novih ukusa ili da će vam se hrana pokvariti“, primetio je Karter.
Šišmiši vampiri jedva dobijaju šećere i masti iz svojih obroka. Zato im geni, koji su bili važni za obradu ovih hranljivih materija, više nisu potrebni. Suvišan je postao i gen povezan sa lučenjem želudačne kiseline. „Njihov stomak je od organa za varenje koji luči kiselinu, kao kod ljudi i drugih slepih miševa, pretvoren u organ koji se može rastegnuti,“ kaže Hiler.
Vampiri vole da love u gluvo doba noći, izbegavajući mesečinu. Zato su im geni zaduženi za boje – zakržljali.
Drugi identifikovani geni imali su značajne uloge u varenju proteina i borbi protiv potencijalno opasnih mikroba. Nejasno je zašto su deaktivirani. I gen vezan za imunitet izgubio je važnost, jer su patogeni prisutni u krvi slabiji od bakterija i mikroba u tkivima žrtava, kaže Hiler.
Pročitajte još Novi-virusi-medju-slepim-misevima
“Deaktivirani” potencijalno opasni geni
Odbacivanje nekih gena je direktno pomoglo vampirskim šišmišima da se prilagode specifičnom načinu života. To se odnosi na koncentraciju gvožđa u organizmu i povezanost holesterola i pamćenja! Vampirima je potrebno i do 800 puta više gvožđa u odnosu na potrebe čoveka, što zdravorazumski može imati dalekosežne posledice. Međutim, naučnici su identifikovali brisanje „odgovornog“ gena.
Drugi deaktivirani gen odnosio se na razgradnju molekula iz holesterola koji stimulišu delove mozga zadužene za učenje, pamćenje i društveno ponašanje. U budućnosti, istraživači planiraju da izmere da li je gubitak enzima doveo do povećanja nivoa molekula zasnovanog na holesterolu kod običnih vampirskih slepih miševa. To bi moglo biti osnova objašnjenja nekih društvenih navika ovih sisara.
Kako kažu istraživači, gubitak pojedinih gena je samo jedna vrsta genomske promene koje treba sveobuhvatnije proučiti kako bi nauka bolje razumela osnovu takvih adaptacija.
