Ideju stvaranja mreže pripadnika faune i praćenje njihovog kretanja još pre dve decenije pokrenuo je Institut Maks Plank
Foto Max Planck Society, Pixabay
Kako i zašto životinje migriraju i kakve promene u prirodi mogu da predvide? Istraživanje o ovim važnim pitanjima još pre dve decenije pokrenuo je Institut za praćenje ponašanja životinja Maks Plank iz Nemačke, prenosi portal Popsci.com. Projekat se zove Ikar i zasnovan je na međunarodnoj saradnji istraživača faune pomoću podataka koji pristižu iz – svemira. Cilj Ikara je precizan prikaz kretanja čipovanih životinjskih vrsta radi dobijanja podataka o njihovoj interakciji na čitavoj planeti.
Onlajn mreža životinja
Globalni sistem posmatranja životinja Ikar odvija se na Međunarodnoj svemirskoj stanici koja skuplja podatke o kretanju svih živih vrsta. Ikar prati ponašanje i migraciju ptica, slepih miševa, kornjača, medveda, geparda, jaguara i mnogih drugih vrsta. Projekat koristi mrežu senzora na životinjama radi prenosa podataka sa Zemlje do Ikarove antene na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Ikar je postao viralan u martu 2020. godine. Pilot projekat o migraciji jata ptice kos preko kontinenata započeo je nekoliko meseci kasnije
Cilj Ikara je da se stvori „internet mrežu životinja“ koja će ukazivati na promene u ekosistemima u realnom vremenu i reakcije životinja na te promene. To bi bilo izvodljivo kombinovanjem informacija iz odašiljača (čipa) ugrađenog u divlju vrstu sa drugim podacima o ponašanju životinja u prostoru, vremenu i različitim okruženjima. Tako se saznanja o promenama granica močvara dobijaju praćenjem podataka o ponašanju priobalnih ptica. Ako se traže detalji o topljenju snega, prati se kretanje gusaka. Ako nauka želi da sazna kako se prenose bolesti, ona će propratiti migracije slepih miševa u Africi. Ukoliko životinje koje žive u neposrednoj okolini vulkana migriraju u neuobičajeno vreme ili počnu čudno da se ponašaju, to može da ukaže na bliske erupcije.
Pročitajte još Mogu-li-zivotinje-da-dovedu-druge-vrste-do-izumiranja
Čipovi za radio prenos i GPS
Pre uključivanja sistema Ikar, istraživači su pojedine vrste životinja “opremili” sićušnim senzorima, sa ulogom beleženja informacija o GPS poziciji životinje, njenom kretanju i okruženju. Ovi predajnici, težine samo nekoliko grama, sadrže litijum-jonsku bateriju, radio, GPS i kontrolni modul sa senzorima za merenje ubrzanja, magnetnih polja, temperature, vlažnosti i pritiska. Baterija, koja omogućava merenja i prenos podataka, može se puniti preko solarne ćelije na plastičnom kućištu. Iz predajnika vire dve antene: jedna za radio prenos (duga 20 cm) i druga za GPS, dužine 50 milimetara.
Čipovi prenose podatke kad god se svemirska stanica nađe u dometu radija, a paketi podataka (oko 220kB) putuju 3,5 sekunde. Prijemni računar obrađuje podatke i prosleđuje ih zemaljskom kontrolnom centru, koji ih distribuira naučnicima Ikarusa. Podaci se skladište u otvorenoj onlajn bazi podataka pod nazivom Movebank, koja se nalazi na Institutu Maks Plank.
Osim skladištenja u svemiru, Ikar daje mogućnost da se i građanstvo uključi u projekat. Besplatna aplikacija za praćenje životinja dostupna je javnosti, a korisnici mogu dokumentovati zapažanja životinja ili postavljati fotografije koje se dele sa naučnicima putem baze podataka Movebank
Pročitajte još https://pet-svet.rs/mammalnet-mobtel-aplikacija-za-evidentiranje-zivotinja/
Mikrosatelitska rešenja
Tim je pozvao naučnike da doprinesu prikupljanju podataka za proučavanje životnih ciklusa životinja, kretanja zooloških patogena, interakcije između životinja i ljudi i reakcije životinja na prirodne katastrofe.
Od prošlog septembra pojavili su se izvesni problemi sa dobijanjem podataka. Pojedine životinje vraćale su se na mesto polaska, odakle su istraživači mogli da preuzmu podatke. Međutim, neke jedinke ostajale su na novim lokacijama bez satelitskih prijemnika, pa je dobijanje podataka bilo onemogućeno. Zbog toga su timu sa Instituta potrebna mikrosatelitska rešenja.
Dugoročna misija Instituta Maks Plank je stvaranje “armije” od oko 100.000 životinjskih “stražara”. Nju treba da čine pripadnici 500 vrsta ptica, sisara i gmizavaca, koji će odašiljati ažurirane podatke svakih pola sata
Tim Ikara trenutno razmatra potencijalna rešenja za mikrosatelit sa NASA i drugim svemirskim agencijama. Planira se da se Ikar integriše u projekat GRACE-I. U njemu će učestvovati i NASA, Helmholc udruženje i DLR (Nemački svemirski institut), a biće pokrenut početkom 2027. godine.
