Većina ovih kopnenih gmizavaca otporna je na oštećenja DNK u ćelijama koje uklanjaju apoptozom – programiranim usmrćivanjem
Izvor https://www.livescience.com/why-turtles-live-so-long.html
Foto https://www.guinnessworldrecords.com/news/2019/2/introducing-jonathan-the-worlds-oldest-animal-on-land-561882, Pixabay
Na ostrvu Sveta Jelena u južnom Atlantiku živi stvorenje koje je Ginisov svetski rekord proglasio „najstarijom kopnenom životinjom na svetu“. To je ogromna kornjača Džonatan i prema Knjizi rekorda, 2019. godine imao je 187 godina. Izlegao se 1832. godine, za vreme vladavine kraljice Viktorije i imao je 80 godina kada je Titanik potonuo u severni Atlantik.
Zašto kornjače žive toliko dugo? Postoje dva odgovora: evolucioni i biološki, izjavila je Lori Njumen-Li, docentkinja fiziologije na Državnom univerzitetu Arkanzas koja proučava kornjače i druge gmizavce.
Evolucijski odgovor je jasan: da bi prenele svoje gene, kornjače moraju dugo da žive i često se razmnožavaju, ponekad više puta godišnje. „Neverovatno je da kornjače ne preplavljuju svet, s obzirom na to koliko potomaka imaju“, rekla je Njumen-Li.
Biološki mehanizam dugovečnosti kornjača je složeniji. Jedan trag o dugom životu je u telomerima, strukturama sačinjenim od nekodiranih lanaca DNK koji pokrivaju krajeve hromozoma, rekla je Njumen-Li. Ove strukture štite hromozome pri deobi ćelija, ali se s vremenom skraćuju ili razgrađuju. Zbog toga ne mogu da zaštite svoje hromozome, što dovodi do problema sa replikacijom DNK. Greške u replikaciji DNK izazivaju tumore i smrt ćelija.
Pročitajte još Kornjaca ljubimac iz vode
Međutim, kornjače pokazuju nižu stopu skraćivanja telomera u poređenju sa kratkovečnim životinjama. To znači da su otpornije na određena oštećenja izazvana greškama u replikaciji DNK.
Džinovske i druge vrste kornjača štite ćelije od dugoročnih efekata oštećenja tako što ih brzinski „usmrćuju“ procesom apoptoze, programirane smrti ćelija
Kornjače su bile izložene tzv. oksidativnom stresu, koji se prirodno javlja u živim ćelijama,međutim iritirane ćelije brzinski su se „apoptirale“. „Ako organizam kornjače lako ukloni oštećenu ćeliju, onda telo može da odbaci i kancer“, dodaje Njumen-Li.
Da li su ove kornjače potpuno otporne na probleme udvajanja DNK, tek treba da se utvrdi, rekla je Njumen-Li. Ali, to je samo jedan od mogućih odgovora na pitanje zašto su kornjače toliko dugovečne.
