Neke životinje proizvode toksine i supstance neprijatnog mirisa koje ubrizgavaju ili izbacuju na plen ili neprijatelja
Tekst: dr vet med Stanislava Kanjevac
Foto Pixabay
Tokom evolucije priroda je razvila veliki broj odbrambenih mehanizama kod životinja. U divljini, one stalno moraju da se bore za opstanak, a da pritom ne postanu plen. Pored razvijenih zuba, kandži i bodlja, najveća raznolikost zapaža se u pogledu različitih supstanci koje životinje proizvode i koriste. Pomoću njih, one se brane od predatora, komuniciraju ili love.
Na pomen otrovnih životinja, prvo pomislimo na zmije. Komponente zmijskog otrova nalaze se u modifikovanoj pljuvački koja se skladišti u šupljinama pljuvačne žlezde ispod očiju i iza njih. Otrov koji najvećim delom čini protein, ispušta se prlikom ujeda plena ili prskanjem pljuvačke na veću razdaljinu. Zmija sa najsmrtonosnijim otrovom je kopneni tajpan iz Australije. Jedna doza izlučenog otrova može da usmrti 100 ljudi za 30 do 45 minuta! U našoj zemlji žive tri vrste zmija otrovnica – poskok, šarka i šargan.
Naučnici procenjuju da na Zemlji postoji oko 150 hiljada vrsta paukova. Većina proizvodi otrove koje koriste u lovu. Samo nekoliko vrsta ima otrov koji može da naškodi čoveku. Otrov pauka je mešavina više supstanci sa štetnim biološkim dejstvom. Citotoksične supstance u otrovu izazivaju smrt ćelija u tkivu oko uboda oko kojeg se javlja crvenilo i upala. Ovakav je otrov smeđeg pauka samotnjaka i južnoafričkog peščanog pauka. Drugi tip otrova deluje direktno na nervni sistem. On izaziva paralizu mišića, a takav otrov ima crna udovica.
Plavokapi ifrit, koji živi isključivo u Papua Novoj Gvineji, jedna je od malobrojnih ptica koja proizvodi otrov – batrahotoksin. Ova neurotoksična supstanca izlučuje se putem kože i preko perja. Osobe koje dodirnu ovu pticu osećaju trnjenje i golicanje na prstima.
U vodi živi veliki broj životinja koje su sposobne da sintetišu različite toksične materije. Riba balon u slučaju opasnosti povećava zapreminu svog tela upumpavanjem vode i vazduha i dobija sferičan oblik. U nekim delovima tela ove ribe nalazi se smrtonosni otrov tetrodotoksin.
Meso ove ribe u Japanu je veoma cenjeno. Kuvari u restoranima koji prave “fugu” moraju biti posebno obučeni i imati licencu za njenu pripremu. Ipak, i pored velikih mera predostrožnosti u pravljenju ovog jela, svake godine od posledica trovanja fugom umre nekoliko ljudi.
Spori ili lenji loris je mali primat velikih, prodornih očiju i mekog krzna. Ovo stvorenje krije opasno “oružje”. Na njegovim laktovima su žlezde koje luče otrov. On ga utrljava u svoje krzno ili liže, i na taj način ga nanosi na zube
.Solenodon je mali sisar, sličan ježu ili krtici. Njegova pljuvačka sadrži toksin kalikrein koji snižava krvni pritisak plena. Srodnik solenodona, zapadna kratkorepa rovčica, takođe poseduje ovaj tip toksina u svojoj pljuvački.
Platipus ili kljunar je jedini sisar koji leže jaja. On luči supstancu sličnu mleku, a nema mlečnu žlezdu, i – otrovan je! Mužjaci pored članka zadnje noge imaju bodlju kojom ubrizgavaju otrov. Ženke takođe imaju bodlju, ali ne luče otrov. Otrov kljunara nije životno opasan po čoveka, ali izaziva bol i otok na mestu uboda
Miris kao odbrambeni mehanizam prisutan je kod mnogobrojnih vrsta životinja. Na našem području često se viđa smrdibuba. Ovaj insekt u slučaju opasnosti ispušta supstancu jakog i teškog neprijatnog mirisa. Naučnici su otkrili da aldehid u tom mirisu, osim uloge da odbije predatora, ima i antigljivična svojstva.
Tvor u trenucima ugroženosti iz svojih analnih žlezda prska izuzetno neprijatan miris. On se sastoji većinom od sumpora, zbog čega podseća na miris pokvarenih jaja.
Hoacin je južnoamerička ptica koja vari hranu putem fermentacije u voljci, slično preživarima. Fermentacijom se otpuštaju aromatične gasovite materije koje daju ptici poseban miris, nalik na kravlju balegu
Jedan od najneobičnijih mehanizama odbrane nalazi se u telu bombarder bube. Kad je u opasnosti, buba iz zadnjeg dela tela prska otrovan sprej visoke temperature! Sastojci ovog otrova se odvojeno skladište u njenom telu. Kad buba želi da ih upotrebi, komponente burno reaguju. Stvara se ogromna toplota i pod dejstvom velikog pritiska “ispaljuje” se otrovni sprej.