Teritorijalno izolovani i genetski različiti od rođaka sa severoistoka, oni opstaju na poseban način uprkos klimatskim promenama i ograničenoj količini leda
Foto Pixabay
Tajna populacija polarnih medveda otkrivena je u naizgled nemogućem prebivalištu na Grenlandu. Reč je o predelu kojem, tokom većeg dela godine, nedostaju plutajuće ledene sante koje ove životinje koriste u lovu. Neobična grupa, koja je smatrana delom obližnje populacije polarnih medveda, živi na ovom mestu verovatno stotinama godina, piše portal Livescience.
Nova subpopulacija polarnih medveda
Medvedi žive na strmim padinama oko fjordova, dugih i uskih obalskih uvala, gde se glečeri susreću sa okeanom, i love na ledu koji se raspada u ovim uvalama.
„Glečerski led može pomoći malom broju polarnih medveda da prežive duže u uslovima globalnog zagrevanja, ali on nije dostupan za ogromnu većinu ove vrste“, izjavila je Kristin Lejdre, vodeća istraživačica i naučnica za divlje životinje u polarnom naučnom centru Univerziteta u Vašingtonu. „To je zato što se ova vrsta glečerskog leda nalazi samo u blizini malog dela drugih populacija polarnih medveda“.
Donedavno se znalo da 19 poznatih subpopulacija polarnih medveda (Ursus maritimus) žive u arktičkom krugu. Jedna od njih je na teritoriji od 3.200 kilometara dužine istočne obale Grenlanda. Kada su istraživači videli podatke, shvatili su da postoje dve odvojene, genetski različite populacije medveda.
Analizom dugogodišnjih podataka praćenja životinja označenih GPS ogrlicama, otkrivene su značajne genetske razlike među medvedima sa jugoistočnog Grenlanda i jedinkama sa severoistoka.
“Otkriće nove grupe polarnih medveda sadrži dokaze o njoj kao genetski različitoj i izolovanoj grupi na jugoistoku Grenlanda. Oni se mogu izdvojiti u 20. svetsku subpopulaciju ovih životinja“, napisali su istraživači u novoj studiji, objavljenoj 16.juna u časopisu “Sajens”.
Novu populaciju belih medveda čini oko 300 jedinki, a genetska poređenja pokazuju da su od severoistočnih rođaka bili izolovani oko 200 godina.
Pročitajte još Pikacu-iz-crtanog-filma-altajska-pika-iz-stvarnosti
Polarni medvedi nalaze se na Crvenoj listi IUCN i predstavljaju kritično ugroženu vrstu. Smatra se da je u divljini ostalo oko 36.000 jedinki, a pojedine studije sugerišu da bi mogli nestati do kraja veka
Slatkovodne sante leda pomažu im u lovu
Uprkos tome što je najveći kopneni predator na svetu, polarni medved ima titulu morskog sisara. On se oslanja pretežno na vodenu ishranu, koja se sastoji uglavnom od foka. Da bi lovio, polarni medved pluta na komadu leda i odozgo prati plen. Nažalost, rastuće temperature uzrokovane klimatskim promenama smanjuju količinu dostupnog leda čime nestaje prirodno prebivalište ovih životinja.
Količina leda na Arktiku raste i opada. Privremeni ledeni pokrivači se formiraju na površini okeana tokom jeseni, a tope se u proleće. Polarni medvedi mogu da prežive izvesno vreme bez hrane, kad morski led nestaje tokom leta. Ali visoke temperature na Arktiku znače da se led brže topi, a kasnije smrzava, zbog čega se polarni medvedi nalaze na ivici gladi.
Кad se led istopi, medvedi moraju da se kreću kopnom, što im pruža manje mogućnosti za hranu. Da ne bi uginuli, oni odlaze na kopno. Međutim, otkriveno je da se jedinke sa jugoistoka snalaze i bez morskog leda. Oni iskorišćavaju male sante leda koji se odlome od glečera i uplovljavaju u more.
„Ovo sugeriše da glečeri, koji završavaju u morskoj vodi, mogu poslužiti kao ranije nepriznata klimatska refugija (pripadajući deo biološke raznovrsnosti)“, napisali su istraživači.
Pročitajte još Mladunce-ajkule-duha-otkriveno-u-blizini-juzne-obale-novog-zelanda
Nova studija ne menja zastrašujuće posledice klimatskih promena
Jugoistočna populacija polarnih medveda ne živi blizu ljudi. Veruje se da je ovo područje teško dostupno većini lovaca što je dodatni nivo sigurnosti za medvede. Međutim, strme padine fjordova mogu biti prilično nezgodne za kretanje.
Stopa nataliteta među novom populacijom je veoma niska.
Iako studija pruža tračak nade, istraživači podvlače da to ne čini klimatske promene manje pretećim za arktičke predatore. „Gubitak morskog leda je i dalje primarna pretnja svim polarnim medvedima. Najnovija studija to ne može izmeniti“, kaže Lejdre. Morski led će nastaviti da se topi širom Arktika i umanjiti šanse za preživljavanje većine pripadnika ove ionako kritično ugrožene vrste.
Okruženje jugoistočnog Grenlanda je jedinstveno i ograničeno utočište polarnih medveda. Slična prirodna prebivališta se mogu naći duž arktičke obale i ostrva Svalbard u Norveškoj.
Pročitajte još Kako-kolibri-koji-ne-leti-u-toplije-krajeve-prezivljava-zimu
