Ovi vredni insekti ostvaruju socijalne interakcije na veoma “posećenim” društvenim mrežama, a informacije šalju proteinima koje – povraćaju u usta jedni drugima!
Izvor https://www.livescience.com/ants-vomit-to-form-social-bonds
Foto Pixabay
Mravi imaju socijalne mreže baš kao i ljudi. Druže se i dogovaraju, ali umesto da razmenjuju informacije objavama i komentarima, oni – povraćaju jedni drugima u usta!
Većina insekata ima prednje, srednje i zadnje crevo. “Socijalno aktivne „bube“ koriste prednje crevo kao “društveni” stomak. Sadržaj srednjeg i zadnjeg creva oni vare, a ono što je u prednjem crevu „dele“, izjavila je Adrija Lebuf, docent i rukovodilac Laboratorije za proučavanje razmene socijalnih “fluida”, na Univerzitetu u Frajburgu u Švajcarskoj.
Vrste koje pričaju „usta na usta” u koloniji su povezane mrežom razmene tečnosti, pune proteina rasta, hormona, RNK i drugih komponenti važnih za rast i razvoj. Osim socijalnih insekata, to čine neke ptice, sivi vuk i slepi miš vampir
Trofalaksijom, ili vraćanjem hrane u usta druge jedinke, hranljive materije i proteini prenose se iz “društvenog stomaka” jedne jedinke u želudac druge. Serijom razmene fluida, prenose se i molekuli feromona i druge bitne informacije.
Pročitajte još Kako zivotinje pricaju
Mravi stolari (Camponotus) povraćanjem prenose hranljive materije jedni drugima. Koloniju mrava Lebuf smatra “superorganizmom“. Mravi imaju različite uloge i predstavljaju tkiva i organe superorganizma: “stočari” skupljaju hranu, “negovatelji” brinu o mladima, radnici kopaju tunele…
Analizom “društvenog sadržaja“ stomaka mrava stolara iz kolonije i jedinki gajenih u laboratoriji, 27 proteina od identifikovanih 519 pronađeno je u svim uzorcima, bez obzira na starost i lokaciju kolonije. Najviše proteina “skoncentrisanih” u starijim kolonijama odnosilo se na skladištenje hrane.
„Odrasli mravi često ne moraju da jedu“, objasnila je Lebuf i dodala da oni polako razgrađuju proteine iz zaliha.
Mnogi odrasli mravi u koloniji ne moraju da jedu, jer se neki njihovi sunarodnici hrane u ime kolonije!
Uloga mrava u koloniji određuje se “društvenim sadržajem” želuca. “Negovatelji” imaju veće količine proteina protiv starenja od drugih članova kolonije, kako bi preživeli i brinuli o budućim generacijama.
Proteini mrava iz laboratorije nisu bili raznovrsni kao belančevine izdvojene iz želuca “divljih” kolega
Sakupljači hrane imaju veće koncentracije proteina za skladištenje hranljivih materija nego negovatelji, ali “medicinske sestre” brže proizvode protein. Istraživači još ne znaju zašto je to tako.
