Mehurići na njuškama gmizavaca iz porodice iguana dozvoljavaju „potopljenost“ do 20 minuta
Pripremila Biljana Plazinić
Izvor https://www.sciencenews.org/article/anole-lizards-breathe-underwater-air-bubble-snout
Foto Lindsei Svierk, C. Bocci
Vodeni gušteri iz porodice iguana imaju skrivene super-moći: oni mogu da dišu pod vodom! Ovi gmizavci iz reda anola opstaju pod vodom uz pomoć vazduha koji udišu iz mehura na svojim njuškama. Zahvaljujući ovoj tehinici, mogu da ostanu pod vodom skoro 20 minuta.
Evolucioni biolog Kris Bočija sa kraljevskog Univerziteta u Kingstonu u Kanadi, započeo je istraživanja anola posle razgovora sa biologom Lukom Malerom, koji je 2009. godine proučavao anole sa Haitija. Maler je pustio guštera u potok i primetio da je životinja izbacila mehurić vazduha na njušci i nekoliko puta udahnula iz njega.
Bočija i njegove kolege su tragali za anolama na Kostariki 2017. godine. Hvatali su ih noću, što je bilo manje stresno po ove gmizavce, i prikupili 300 anola da bi obavili eksperiment potapanjem u posude sa rečnom vodom. Sve anole su pod vodom „naduvale“ balončiće na njuškama, a rečni gušteri su disali duže od svojih rođaka sa kopna!
„Jedan gušter bio je pod vodom čak 18 minuta“, kaže Bočija.
Anolova vodootporna koža verovatno ima ključnu ulogu u stvaranju mehurića-rezervoara. Kad gušter zaroni, tanak sloj vazduha ostane „uglavljen“ u njegovoj koži. Kad anol izdahne, vazduh izlazi kroz nozdrve u vidu balončića koji se širi. Na taj način, gušter može da kontroliše veličinu mehura i količinu vazduha u njemu.
Ako gušter ponovo udahne vazduh iz balončića, nivo kiseonika u njemu s vremenom opada. Zato je sproveden eksperiment, ubacivanjem malog senzora kiseonika u mehuriće oko guštera u vodi. Nivo kiseonika polako je opadao dok su gušteri disali. Kako nivo kiseonika u mehuru opada, a raste nivo ugljen dioksida, mehur može izbalansirati nivo izbacivanjem CO2 u vodu i preuzimanjem rastvorenog kiseonika.
Različite životinje evoluirale su da bi živele u vodi, kaže Džonatan Losos, evolucioni biolog sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu (nije bio uključen u istraživanje).
„Vrste koje doživljavaju isti izazov kao anoli pronalaze različite načine da ga prevaziđu“, kaže Losos. „Ribe koriste škrge za izvlačenje kiseonika iz vode, kitovi mogu dugo zadržati dah. Sada znamo da ovi gušteri imaju zalihe kiseonika za ostanak pod vodom“.