Kitovi i delfini jauču, zvižde i škripe, neki insekti udaraju glavom o tlo, kokoške „ćućore“ na 13 načina, a majmuni viču, keze se ili zevaju
Izvor/Zov
Foto Pixabay
Životinje međusobno komuniciraju zvucima, gestovima, mirisima i bojama. Tako žabe razgovaraju sa rođacima pomoću šest različitih zvukova. Kokoške su maštovitije i oglašavaju se na 13 načina. Ptice pevačice pevaju stotinak „pričljivih“ varijacija. Svinje imaju 23 zvuka za sporazumevanje, delfini 32, a lisice 36.
Životinjske poruke mogu da ukažu na opasnost, ali i blizinu ili udaljenost hrane. Takođe saopštavaju zadovoljstvo, strah, bes ili poziv na ljubav. Pernate životinje imaju širok repertoar zvukova. Najglasniji su mužjaci dok brane teritoriju i upozoravaju rivale i pevaju da bi privukli ženke.
Za razliku od ljudi, životinje nikad ne „razgovaraju“ o prošlosti ili budućnosti
Kitovi i delfini dozivaju ženke visokofrekventnim zvucima koji liče na jauke, zviždanje i škripanje. „Kijanjem“ i „kašljanjem“ pojedine ribe obaveštavaju druge stanovnike mora o promeni temperature vode ili manjku kiseonika u njoj. Slon duvanjem kroz surlu javlja o opasnosti ili poziva krdo na okupljanje. Jelen jačinom rike pokazuje snagu i rasteruje rivale. Vuk zavijanjem poziva u lov ili na okupljanje, režanjem upozorava na napad, a cviljenjem iskazuje uznemirenost.
Pročitajte još Buve beze od limuna
Insekti takođe komuniciraju zvucima. Balegar se oglašava svojom „Morzeovom azbukom“, udarajući glavom u tlo, čime upozorava na opasnost ili poziva ženku na parenje. Vodozemci su uvek bučni i nadglasavaju jedni druge. U toj sveopštoj galami, oni razmenjuju poruke koje ukazuju na opasnost, pretnju ili ljubav. Osim uobičajenog kreketa, neke žabe razgovaraju pomoću ultrazvuka! Zmije se najčešće oglašavaju šištanjem ili čegrtanjem. Neki tropski gušteri „emituju“ glasne krike. Aligatori „rikanjem“ pozivaju ženke i plaše suparnike. Mladunci ovih reptila škripe zubima i promuklo grakću da bi pozvali majku, a krokodili sikću.
Domaće životinje pokazuju posebno vokalno umeće. Vođa guščijeg jata sa tri kratka zvuka požuruje članove, sa nekoliko skraćenih tonova najavljuje opasnost, tihim gakanjem signalizira da je „sve čisto“, a siktanjem „kaže“ da je ljutit i da će napasti. Mačke ne mjauču u međusobnoj komunikaciji, već samo dok „razgovaraju“ s ljudima. Jedna mačka saopštava „vesti“ drugoj šištanjem i pokretima tela. Petlovi poznati po kukurikanju, pevaju ovu pesmu na određen način u zavisnosti od situacije koju najavljuju ili se u njoj nalaze. Svinje skiče i grokću na dvadesetak načina kojima upozoravaju na opasnost, pozivaju na obrok ili iskazuju bol.
Pročitajte još Zanimljivosti o vuku
Životinje često komuniciraju gestovima. Pčela igra kako bi saopštila gde se nalazi i koliko je bogata paša u koju poziva. Ako se vrti u krug, hrana je blizu; ukoliko je udaljena, letucka u obliku broja osam. Ples izvode i pojedine vrste riba kako bi drugima locirale hranu. Na isti način rakovi rasteruju protivnike i privlače ženke. I kameleoni pokazuju umeće plesa prilikom udvaranja.
Znakovni jezik je „uža specijalnost“ slonova. Oni trupkaju prednjim nogama po tlu, a brojem i ritmom udaraca saopštavaju gde je pojilo. Sličan sistem imaju i kenguri koji udaraju repom o tlo i upozoravaju na opasnost. Udaranje repom, širom otvorena usta i „naduvavanje“ vrata način je nekih reptila da oteraju uljeze. Životinje sa rogovima spuštaju glavu da bi istakle svoje najjače oružje.
U periodu pre parenja, mužjaci nekih ptica donose poklone ženkama (morske alge, ribu, kamenčiće ili grančice) ili grade gnezdo. Noj širi krila, a paun to radi sa perima na repu. Rep je kod mnogih vrsta „pokazivač“ raspoloženja. Podignut rep kod mačke znak je njene opuštenosti. Nakostrešen rep je znak uznemirenosti. Pas koji maše repom čeka da ga neko pomazi. Od mačke koja isto čini sa repom treba pobeći, jer će napasti!
Keženjem zuba majmun nagoveštava opasnost. Mrštenjem pokazuje neraspoloženje, a opušanjem donje usne ukazuje na miroljubivost. On pući usne u znak simpatije, a zevanjem pokazuje zbunjenost. Trebljenjem i sređivanjem dlake pokazuje simpatiju, ali i poniznost
Mravi luče feromone kojima obeležavaju put ostalima u koloni da ne zalutaju na putu do hrane. Slično rade i pčele dok lete. Mirisi su važni u uspostavljanju kontakta mužjaka i ženki leptira, insekata, paukova… Mirisima se obeležava prostor koji se smatra „svojim“, a to rade medvedi, lisice, vukovi, šakali, antilope, psi i mačke. Specifičnost mirisa ukazuje i na zrelost onoga ko ga je ostavio. Neprijatnim mirisima pojedine životinje teraju predatora. Divlje svinje ispuštaju sa urinom supstance specifičnog mirisa koje upozorava na opasnost.
Promena boje perja ili kože pomaže u stapanju sa okolinom radi skrivanja ili zaštite od neprijatelja. Neke životinje izgledom pokušavaju da prevare predatora. Mimikriju koriste ptice, ribe, gmizavci i insekti, sa ciljem skrivanja ili pak pripremanja zamke za neoprezan plen.
