Dugonosi majmun

Upoznajte jedinstvenog majmuna sa ostrva Borneo

Iako mužjak ove vrste ima veliki nos i ogroman trbuh, zlokobne oči i upečatljivo obojen polni organ, neprijatno se oglašava i kinji mlađe članove čopora, ženke masovno „padaju“ na ovako nepristojnog „zavodnika“

Dugonosi majmun, poznat pod latinskim nazivom Nasalis larvatus, pripada endemskoj vrsti primata koja živi na jugoistočnom azijskom ostrvu Borneo. Postoje dve podvrste: N. l. larvatus i N. l. orientalis, ali su razlike među njima neznatne. Životni areal mu je u priobalnim rečnim nizijskim područjima, u šumama sa veoma visokim drvećem, u mangrovim rečnim i krečnjačkim brdskim šumama, močvarama sa zakržljalim rastinjem, na plantažama stabala gumijevca (vrsta duda), ali i u tropskim šumama i na strmim liticama. Na drveću provodi najviše vremena, a kad se nađe na tlu, kreće se četvoronoške ili skače.

* Dugonosi majmun je odličan plivač i bez problema će preplivati reku, a može da zaroni do 20 metara dubine

* Nasalis larvatus zaštićen je zakonom u svim regionima Bornea, a najveća preostala populacija živi u Kalimantanu. U Maleziji ga štiti nekoliko zakona, uključujući i savezni Zakon o zaštiti divljih životinja

Komični zavodnik
Mužjak je dug osamdesetak centimetara i težak do 30 kilograma, dok je ženka sitnija, dužine oko 60 centimetara i težine petnaestak kilograma. Najupečatljivija razlika između mužjaka i ženki ogleda se u veličini nosa koji mužjaku visi do usne i dug je 10 centimetara, dok je kod ženke mnogo sitniji. Dugačak nos u svetu ovih majmuna najverovatnije znači i bolju reputaciju, pa je najveći nosonja ujedno i najmuževniji, te ga ženke češće biraju za životnog saputnika. Osim što su opčinjene dugim nosem, ženke „padaju“ i na grlatijeg mužjaka, pa ako je budući mladoženja obdaren svim navedenim osobinama, nema bojazni za nastavak vrste. Još jedna od upečatljivih odlika mužjaka je boja polnog organa koji je izrazito crven, sa crnim skrotumom.

Družina „drekavaca“
„Nosonje“ žive na malom prostoru, gde nema izražene teritorijalnosti, u grupama koje čine jedan odrasli mužjak, nekoliko zrelih ženki i njihovi potomci. Okupljaju se na lokacijama za spavanje kad padne noć, ali i za vreme parenja i „momačkih dana“, pred „ženidbu“.

Dugonosi majmun ima izuzetne glasovne sposobnosti i proizvodi čitavu skalu tonova za „obraćanje“ koje se manifestuje mrmljanjem, režanjem i trubljenjem. „Nosonje“ glasom označavaju svoj status u grupi, a trubljenje zvuči drugačije prilikom „tepanja“ bebama ili upozoravanja na opasnost koju najavljuju i mužjaci i ženke. Mužjak ne upozorava susede samo zaglušujućom drekom, već i držanjem tela: on skače, drmusa grane, pravi posebne pokrete usnama i pokazuje zube, a njegovo uzbuđenje se primećuje čak i na polnom organu.

Ponekad svi mužjaci u čoporu istovremeno „zapevaju“, a tipično oglašavanje ovih „bendova“ odvija se kad se okupe svi pripadnici vrste koji žive na istoj teritoriji. Grupa se okuplja izjutra i potom svi zajedno tumaraju u potrazi za hranom. Agresija im je gotovo nepoznata, a dominantna hijerarhija ispoljava se među ženkama. Mladi mužjaci ostaju u grupi do osam godina, a nakon dostizanja polne zrelosti napuštaju matičnu grupu kojoj se, ako žele, pridružuju predstavnici jačeg pola. Ženke ponekad odlaze iz matične grupe, najčešće zbog konkurencije koja se odnosi na hranu ili sticanje statusa, ali i da bi izbegle usmrćivanje mladunaca i ukrštanje u srodstvu.

Nepristojni udvarači

Ženke postaju polno zrele sa pet godina, a znak da su spremne za potomstvo ogleda se u otoku genitalija koje promene i boju. Parenje traje od februara do novembra, a mladunci dolaze na svet između marta i maja. Čin parenja je kratak, neobičan i često neuspešan, a dok se pare, budući roditelji poprimaju karakterističan „ljutit“ izgled lica. U udvaranju, mužjaci se oglašavaju koliko im grlo dozvoljava, a ženke „nepristojno“ pokazuju stražnjice. Još jedna vrsta „nedoličnog“ ponašanja već oformljenih parova u teranju je da često maltretiraju nezrele članove čopora.

Graviditet traje od 166 do 200 dana, ponekad i koji dan duže, a „porođaj“ se odvija noću ili u ranim jutarnjim satima. Novopečene mame obavezno pojedu posteljicu i potom jezikom okupaju svoju decu. Mladunci počinju da jedu čvrstu hranu u uzrastu od šest nedelja, ali sisaju do sedam meseci. Majke dozvoljavaju da članovi grupe čuvaju i drže njihove mladunce, ali su oprezne, jer kad dođe do zamene dominantnog mužjaka, bebe mogu da nastradaju.

Ishrana i neprijatelji

Glavna hrana dugonosog majmuna su voće i lišće najmanje 55 biljnih vrsta, a na njegovom jelovniku su i cvetovi, semenke i poneki insekt. Svakodnevne aktivnosti nosatih majmuna su mirovanje, skitanje, potraga za hranom, hranjenje i čuvanje straže. Oni povremeno preživaju kako bi bolje svarili hranu. Njihovi neprijatelji su krokodil, leopard, orao, neke vrste guštera i piton. Predatori obično vrebaju na reci koju nosati majmun prelazi plićakom ili preko grane.

Žrtva lovaca

Dugonosi majmun smatra se ugroženim i uvršćen je na Međunarodnu crvenu listu ugroženih vrsta. Njegova ukupna populacija smanjena je za više od 50 posto u poslednje četiri decenije zbog gubitka životnog prostora, ljudskog nemara prilikom kampovanja i krčenja plantaža palmi. U pojedinim oblastima ovaj majmun postao je žrtva lovaca koji njegovo meso smatraju delikatesom ili ga love zbog prodaje nadrilekarima.

Bebe sa plavim licem

Nosati majmun ima dlaku jarkonarandžaste, crvenkasto-braon, žućkasto-crne ili cigla-crvene boje. Poddlaka je svetlosiva, žućkasta ili sivkasta do svetlonarandžasta, dok je lice krem-ružičasto. Mladunci na svet dolaze plavog lica koje sa 2,5 meseca postaje sivo, a već sa 8,5 meseci poprima boju kao odrasli.