Umete li da razlikujete albino pse od onih koji imaju belu dlaku? Evo koje su tipične telesne karakteristike ljubimca “bez melanina”
Izvor, tekst i fotografije: https://puppytoob.com/albino-dogs/
Foto: Pixabay
Albinizam je nasledni poremećaj proizvodnje melanina koji izaziva manjak ili potpuno odsustvo pigmenta. Melanin određuje boju kože, očiju i kose, pa se albinizan definiše kao odsustvo boje. Ova je pojava retka u svetu životinja, ali se javlja kod svih vrsta, uključujući i pse. Međutim, pravih albino pasa ima malo. Većina ljudi lako pogreši u proceni, jer psa bele dlake i svetle kože smatra albinom.
Albino psi imaju specifične fizičke osobine koje ukazuju na njihovo stanje. Oni ne mogu da proizvedu dovoljno melanina, zbog čega su lišeni obojenosti.
Bez obzira na drugačiji izgled, albino psi su izuzetni prijatelji, baš kao i njihovi “obojeni” rođaci.
Da biste mogli da razlikujete albino psa od belog, pomoći će vam ovih 10 najvažnijih činjenica.
1. Ružičaste oči
Posmatranjem drugih životinja pogođenih albinizmom, uočavaju se roze ili crvene oči. Kod albino pasa pravi pokazatelj albinizma je nedostatak pigmenta oko očiju koje su roze ili plave boje.
2. Neobična sličnost
Razlog zašto je tako lako zameniti bele pse sa albino jedinkama je u tome što postoji nekoliko uzoraka psećih “kaputa” koji podsećaju na dlaku albino pasa. Merle i pegavi varijeteti su primeri takvih pasa. Pravi albinizam je genetska osobina.
3. Zdravstveni problemi
Albinizam izaziva bezbroj zdravstvenih problema kod životinja, a isto važi i za pse kod kojih može stvoriti nekoliko genetskih deformiteta. Najočigledniji problem prikazuju se u preosetljivosti kože i očiju na svetlost. Albino psi predisponirani su za nastanak raka kože, te se o tome mora strogo voditi računa.
4. Drugi problemi sa očima
Osetljivost očiju na svetlost je karaktteristika albino pasa, ali postoje i drugi oftalmološki problemi koje uzrokuje albinizam. Albino psi mogu imati izuzetno male oči, kao i deformitete u sočivu, šarenici, beonjačama…
Prisustvo melanina u očima omogućava psima da obrađuju i filtriraju svetlost. Albino psu direktna sunčeva svetlost izaziva bol u očima, zbog čega je primoran da često žmuri. Ova stanja su nepopravljiva i zbog njih pas može od rođenja biti slep ili imati problem sa vidom.
5. Dodatna nega
Zbog svih zdravstvenih problema, albino psi zahtevaju dodatnu negu, a najvažnija mera je zaštita od štetnih UV zraka. Nemojte se iznenaditi ako vidite albino pse koji nose naočare za sunce! Ovo je zaista njihova najbolja odbrana od sunca.
6. Delimični albinizam
Pas može biti i delimično albino. Izvesni pigmetisani delovi javljaju se na nosu ili stomaku. Mala količina melanina koja se proizvede u slučaju delimičnog albinizma biće primetna, ali i dalje veoma bleda.
7. Roze nos
Albino pas ima roze nos. Međutim, ima rasa koje prirodno imaju ružičastu njušku. Ako pas ima ružičasti nos, ali i pigmentaciju u svim drugim oblastima tela, onde ne možemo govoriti o albino psu. Ako ima ružičasti ili bled nos i nema pigmentacije u drugim oblastima, postoji velika verovatnoća da je to albino pas.
8. Genetska analiza
Pogrešna „dijagnoza“ albinizma je uobičajena. Da biste dobili ispravnu i najtačniju dijagnozu, treba obaviti genetsko testiranje. Čak i tada, rezultate treba da pročita veterinar koji ima iskustva u prepoznavanju albinizma.
9. Nepromenjen karakter
Iako se razlikuju od drugih pasa i skloniji su bolestima, albino psi imaju nepromenjene osobine rase kojoj pripadaju i obično su prijateljski raspoloženi, energični i odani, kao što bi svaki pas trebalo da bude.
10. Kraći životni vek
Možda najteži deo brige o albino psima je činjenica da žive kraće od drugih pasa. Njihova svakodnevica biće drugačija, pogotovo zbog činjenice da ih morate čuvati od dužeg izlaganja suncu.
Pojedini budući vlasnici pasa žele da nabave ljubimca potpuno bele dlake. ali ponekad mogu biti u dilemi da li je njihov novi ljubimac beo ili albino. Kod albino pasa dlaka je bela zbog nedostatka pigmentacije, a koža im je svetloroze boje. Psi bele dlake imaju tamniju kožu.
Slučajevi ograničene obojenosti kod pasa koji nisu albino postoje u dva uzorka dlake. Oni su u standardima rasa i kinologiji poznati kao „piebald” i „merle”. Piebald psi imaju uglavnom belu dlaku sa velikim tamnijim mrljama, dok psi sa merleom imaju mrlje boje na dlaci ali i koži
Geni odgovorni za boju dlake, zdravlje očiju i ušiju nisu uzročno povezani, tako da beli i albino psi ne moraju nužno biti slepi ili gluvi. Međutim, retka genetska kombinacija, poznata kao „dupli merle“, nosi izvesne zdravstvene rizike. Dvostruki merle psi imaju duplo veći rizik od nastanka gluvoće ili slepila.
Da li ste imali albino psa, imate ga ili ste bili u prilici da vidite ovakvog ljubimca? O kojoj rasi je reč? Ako ste živeli sa albino psom i brinuli o njemu, koje ste razlike i prilagođavanja morali da ispoštujete u pogledu redovnih rutina vežbanja ili uslova života?
Podelite svoje iskustvo sa nama!
