Međunarodni dan crno-belih medveda, koji pripadaju kategoriji ranjivih vrsta i hrane se gotovo isključivo bambusovim izdancima, posvećen je širenju svesti o njihovom opstanku
Foto Pixabay, Xinhua/Xinhua News Agency
Šesnaesti mart obeležava se kao Svetski dan pandi. Prirodna prebivališta ovih neobičnih medveda su ugrožena, pa većina živi u rezervatima i zoološkim vrtovima. Jedno vreme je vrsta bila na ivici ugroženosti, a danas pripada kategoriji ranjivih vrsta.
Panda se ubraja u medvede, ali ne spava zimskim snom. Kad dođu hladni dani, ovi medvedi silaze na niže nadmorske visine.
Odrasla panda visoka je do 1,5 m, a teška između 75 i 135 kilograma
Nepoznato je koliko pande žive u divljini. U zarobljeništvu mogu da požive i 30 godina.
Ženka svake dve godine na svet donese jedno do dvoje mladunaca. Medvedići ostaju uz majku godinu i po, a onda se odvajaju. Pande su poznate kao loši roditelji
Pande se u Kini smatraju nacionalnim blagom. Zbog krivolova i gubitka prebivališta njihova populacija se sporo i teško oporavlja. Uz ove podatke i njihovu reputaciju loših roditelja, potrebna im je pomoć čoveka da bi opstale kao vrsta.
Međunarodni dan crvenih pandi obeležava se 15. septembra. Ovi medvedići sitniji su od običnih crno-belih pandi i takođe su ugrožena vrsta
Pročitajte još Crvena-panda
Infracrvena kamera, postavljena u prašumi prirodnog rezervata „Volong“ u Sečuanu, u Kini, pre izvesnog vremena snimila je džinovsku pandu kako luta šumama bambusa. To ne bi bilo neobično da panda nije potpuno bela, odnosno jedina je albino panda na svetu. Zoolozi su procenili da panda nema više od dve godine i da je zdrava i snažna. To su znaci da genetska mutacija nije uticala na njeno zdravlje. Stručnjaci su u okruženje pande postavili nekoliko kamera kako bi pratili njen razvoj i odnos sa drugim pandama.
Džinovska panda proglašena je ugroženom vrstom. U svetu je ostalo oko dve hiljade jedinki.
