Zvuči neverovatno ali je istinito: neke vrste ptica, zglavkara, insekata, pa i vodenih životinja proizvode i luče sekret bogat mastima i proteinima i time hrane svoje bebe
Izvori: Nacionalna geografija/Zov
Foto Pixabay
Sisari žive na svim kontinentima, a zajednično im je što proizvode mleko kojim hrane svoje mladunce. Najčešće se koristi kravlje, a zatim ovčje i kozje mleko. Međutim, postoje i neki sasvim neobični primeri „proizvođača“ ove važne životne tečnosti.
Krava u toku jednog dana daje do 50 litara mleka. Ova životinja proizvede 90 posto ukupnog mleka na svetu.
Kozje mleko je mnogo bolje od kravljeg i smatra se lekovitim.
Kamila dnevno daje 13 litara mleka koje se neće pokvariti čak 7 dana na temperaturi od 30 stepeni.
Irvasovo mleko je šest puta masnije od kravljeg i toliko je gusto da se razblažuje vodom.
Magareće mleko za razliku od kravljeg ne izaziva alergiju i sadrži skoro 60 puta vise vitamina C.
Mleko bivolice predstavlja osnovni sastojak poznatog sira mocarele.
U Mongoliji je mleko od kobile jedna od omiljenih poslastica.
Mleko jaka i nilskog konja je ružičaste boje.
Mleko nilskog konja sadrži dve kiseline – hiposudoričnu i norhiposudoričnu. Zahvajujući njima, mleko ove životinje ima ružičastu boju. Ove kiseline smanjuju količinu bakterija na koži, a služe i kao svojevrsno “mleko za sunčanje”, jer upijaju UV zrake. Hiposudorična kiselina je crvenkaste boje, a norhiposudorična je jarko narandžasta
Neke ptice, poput goluba, flamingosa i carskog pingvina, i mužjaci i ženke, proizvode supstancu bogatu mastima i proteinima, sličnu mleku, kojom hrane svoje mladunce.
Mišje mleko koristi se u medicini i najskuplje je mleko na svetu: jedan litar košta i preko 50.000 evra, a za tu količinu treba „pomusti“ oko 4.000 miševa!
Još neke životinje mogu da proizvedu supstancu nalik mleku. To „lažno mleko“ namenjeno je isključivo mladuncima dok ne postanu dovoljno jaki da jedu sami.
U svetu golubova, i mužjak i ženka prave tzv “žetveno” mleko. Ono nastaje iz hrane koju golub sakuplja u grlu i omekšava je pljuvačkom. Ova tečnost je veoma bogata proteinima i mastima. I pacifičke bubašvabe hrane svoje bubice “mlekom” koje se nalazi u „vreći“ punoj jajašaca. Kad se bubašvabe izlegu, prva hrana im je upravo to “mleko”. I lažne škorpije prave supstancu nalik mleku koju skladište u jajovodima. Riba-disk takođe proizvodi “mleko” I mužjaci i ženke luče iz kože sekret pun proteina i antitela. Mlade ribice po izleganju “jurišaju” na tela svojih roditeja kako bi se hranile ovim bogatim sekretom dok ne ojačaju.
I mladunci kenijskog džinovskog crva u najranijem “detinjstvu” konzumiraju proteinsko-masnu skramu sa površinskog sloja kože svoje majke
