Dovoljne količine sveže vode za piće, prilagođena ishrana i šetnje u određenom periodu dana samo su deo “bontona” koji se primenjuje u vrelim danima
Foto Pixabay
Leto je na pragu, pa naši psi, baš kao i mi, osećaju da su dani sve topliji. Vrućinu teško podnose ne samo dugodlaki i psi tamne dlake, već i oni sa kratkim “kaputom”.
Pas nema znojne žlezde i izbacuje toplotu preko jezika i šapa. On udiše vazduh kroz nos, vlaži ga dok diše i dahtanjem izbacuje vlažan vazduh i višak temperature. Širenjem perifernih krvnih sudova na licu, ušima i šapama, pas reguliše svoju temperaturu, do izvesne granice. Temperature više od 30 stepeni i visoka vlažnost vazduha mogu biti problematične. Pas ne može istovremeno da reguliše temperaturu tela i da hladi organizam. Tada dolazi do pregrevanja.
Najosetljiviji su štenci uzrasta do 6 meseci, veliki psi stariji od sedam godina, mali psi uzrasta 14 godina naviše, gojazni, bolesni i psi pod terapijom, psi sa kratkim njuškama, fizički opterećeni psi, kao i ljubimci sa kardiovaskularnim bolestima
*Nemojte izvoditi psa u šetnju između deset sati ujutru i pet časova popodne. Ne samo da će mu smetati visoka temperature, već i UV zračenje.
Psa nemojte izvoditi u šetnju u periodu između deset ujutru i pet popodne
*Ne ostavljajte psa zatvorenog u zagrejanom automobilu! Ne može mu pomoći ni otvoren prozor, jer vazduh ne struji, pa pas ne može dugo da izbacuje višak toplote i vlažan vazduh iz tela.
*Hranite odraslog psa jedanput dnevno, najbolje uveče kad se temperatura spusti. Hrana ne sme dugo da stoji, pa ako pas neće da jede, bacite ostatak.
*Sveža voda uvek mora biti dostupna psu, makar morali da je sipate sto puta dnevno!
*Ukoliko morate da odvedete psa veterinaru, učinite to u ranim jutarnjim satima.
Nipošto ne ostavljajte psa samog u automobilu, čak ni u hladovini!
Koje su posledice izlaganja psa jakom suncu?
Kad pseći organizam ne može da se oslobodi viška temperature, javlja se toplotni udar, sa telesnom temperaturom i do 43 stepena Celzijusa. Posledice pregrevanja su opasne, ali budnim praćenjem psa, ovaj problem može se sprečiti.
Ako pas preglasno diše, brže dahće i ima jarkocrveno prebojene sluzokože, često se oblizuje, nervozan je i stalno menja mesto da bi se rashladio, to su već signali za uzbunu. Ukoliko vlasnik ništa ne učini povodom rashlađivanja psa, nastupaju malaksalost, letargija, dezorijentisanost, povraćanje i kolaps. Posle toga sledi koma, sa izuzetno visokom temperaturom što vodi uginuću.
Ispolji li se bilo koji od navedenih ranih simptoma, psa odmah odnesite u hladovinu, na glavu mu stavite hladne obloge i hladite mu celo telo. Hitno pozovite veterinara koji će preduzeti i druge mere ukoliko budu potrebne.
Ako brzo reagujete, pas će se vrlo brzo povratiti i živnuti. Važno je biti odgovoran vlasnik i na vreme uočiti simptome pregrevanja i reagovati.
