Nežna i maštovita Svetlana Ceca Lalović podelila je s nama sećanje na leto 1985. i nezaboravnog voljenog ljubimca
Dragi prijatelji Pet-sveta,
Novu 2021. godinu započeli smo sa nečim što je staro ali dobro. Sa prošlošću zbog koje ponekad osetimo nostalgiju, melanholiju, pa i bol. Sa davnim danima koje smo sačuvali na fotografijama. A na njima – mi i naši ljubimci koji su živeli u kućici, štali, ispod stepeništa, u kokošinjcu, na drvetu…
Evo sećanja naše drage Svetlane Cece Lalović. Pažljivo ga pročitajte i još bolje upamtite. Možda i vas inspiriše da se “bacite” u potragu za fotografijama i sećanjem na voljene kućne ljubimce iz prošlosti
“Maslačak, ime moje – od njega je sve počelo, moja višedecenijska, OPRAVDANA, opsednutost mačkama. Živeli smo jedno za drugo, disali istim ritmom, kapirali se instant, nerazdvojni bili! Maslačak je bio moje produženo biće. Dopustio mi je da svet gledam njegovim očima, da njušim i počnem da razmišljam kao mačka. Bio je moj odani zaštitnik, te ni roditelji nisu smeli da me kazne kad napravim kakvu glupost, jer je iznad mog Maslačića bio istaknut oblačić sa natpisom „Ovde ja čuvam!“
Ime je dobio čim sam ga ugledala. U stvari, kao da mi se predstavio – „Dobar dan, moje ime je Maslačak“… Mačak Maslačak. Bele dlačice njegovog krzna bile su znatno duže od crnih dlačica njegovog besprekornog fraka, te je izgledao kao precvetali maslačak na letnjoj livadi. Beše to davno leto 1985.
Nikad zaboravljeni Maslačak, ime moje. Hvala mu što je baš mene pronašao.”
Pretumbajte stare kutije i albume, pretražite sva skrivena mesta na kojima čuvate od zaborava svoje detinjstvo i mladost, koji su bili nezamislivi bez divnih, dragih životinja. U zavisnosti od dinamike pristizanja fotografija, najzanimljivije ćemo periodično objavljivati u rubrici LJUBIMAC I JA NEKADA.
Na kraju meseca, 31. januara, jedna fotografija će biti proglašena najboljom od najlepših. Nagrada će biti skromna ali lepa: Pet-svet.rs će posvetiti stranicu pobedniku i predstaviti njegovu priču.
Foto Svetlana Ceca Lalović