Naša draga Danijela Marčeta nema fotografiju prve kućne ljubimice, ali su joj detinjstvo i mladost provedeni sa mačkama ostali u neizbrisivom sećanju
“Nemam sliku svoje prve mačke. Bila sam baš mala kad je tata doneo trobojno mačence u kofi s poklopcem. Smejali smo se kad god bismo se setili kako je Anđelka došla kod nas. Anđelka… Tako smo je nazvali. Dugo je bila naš prijatelj i član porodice, okotila je mnogo naslednika i sve smo ih čuvali i udomljavali. Tih 80-ih nije bilo sterilizacije, ali tata nikad nijedno mače nije odneo negde ili bacio u reku, kako su tada mnogi radili. U jednom trenutku smo imali čak 20 mačaka, Anđelkinih potomaka. Naša kuća nikad nije bila bez mačke. Sva deca iz naselja su znala da ne mogu da ostanem nema na patnju ostavljenog mačeta, pa su svako mačence koje bi pronašli donosili blizu naše kuće da ga “nađem” i preuzmem brigu o njemu.
Pročitajte još https://pet-svet.rs/moj-macak-maslacak/
Zvali su me “mačkarka”. Kad bih uzela mače u ruke, odmah bih znala koliko je staro, kog je pola, da li je zdravo ili bolesno, treba li da se hrani na špric ili je dovoljno veliko da jede samo… Uz koliko sam mačića budna provodila noći, hraneći ih na 3-4 sata, masirajući im stomačiće vlažnom vaticom da bi piškili… Koliko sam puta prisustvovala i čak asistirala u koćenju…. Svakako je za moju ljubav prema mačkama zaslužna naša draga Anđelka”.
Danijela Marčeta
Foto Pixabay