Prepoznatljiv je po brkovima za “opipavanje” okoline, ali i po velikim kljovama, odlično pliva, dobro roni i teži čak do dve tone!
Foto Pixabay
Ovaj simpatični debeljko živi u Atlantskom i Tihom okeanu, a jedna populacija i u vodama oko Laptevskog mora, u Severnom ledenom okeanu. Pripada perajarima i jede meso. Njegove velike kljove služe kao “poštapalice” kojima izlazi na kopno, a ujedno su i oružje za borbu sa drugim mužjacima.
Prirodni neprijatelji morža su polarni medved i kit ubica
Pročitajte još Morski konjic dozivotno veran suprug koji radja decu
Mužjaci dostižu težinu do dve tone, a dugački su oko 3,5 metra. U divljini žive od 20 do 30 godina. Okupljaju se u velikom broju na ledenim santama i plažama na Severu. Odlično plivaju i rone do dubine od oko sto metara, tragajući za školjkama, krabama, račićima i crvima. Ako ponestane hrane love i foke.
Pročitajte još Zelena kornjaca usamljenik iz morskih dubina
Polno sazrevaju između šeste i desete godine. Ženka nosi mlado godinu do godinu i po. Mladunci se hrane majčinim mlekom prve godine, a posle sami love. Ostaju uz majku do pete godine.
Kad su u vodi, uspore im se otkucaji srca kako bi izdržali hladnoću
Mužjaci se bore oko ženke. Pobednik se pari sa većim brojem ženki. Ovi dvoboji se često završavaju smrću jednog od protivnika, a oni koji prežive čitavog života nose velike ožiljke.
Morževi su veoma muzikalni, pogotovo u sezoni parenja (od januara do aprila), kad “pevuše” kako bi privukli ženku
Kraj leta i jesen provode na plažama i santama leda, daleko od doma. Oni migriraju iz Pacifičkog okeana do Beringovog mora. To putovanje ponekad je dugo i opasno, jer mnogi ne prežive put.
Pročitajte još Kit ubica grabljivi morski vuk
Brkovi morža sastoje se od stotina čvrstih žućkastih dlaka koje strče preko debele gornje usne. Oni služe za opipavanje i raspoznavanje sitnih predmeta, kao i za otkrivanje školjki ukopanih u dno mora!
I morž je žrtva klimatskih promena. Zbog topljenja arktičkog leda, on gubi prirodno prebivalište i uvršćen je na spisak ugroženih vrsta. Samo je američkim Indijancima trenutno dozvoljen lov na ove životinje. Oni koriste gotovo sve delove ulovljenih morževa: meso jedu, od zuba i kostiju prave alat, a kožu upotrebljavaju za kuće i čamce
