Morski konjic

doživotno veran suprug koji rađa decu

Pripada ribama ali ne liči na njih, pliva sporo i uspravno i uvek je gladan; njegova izdužena glava podseća na konjsku, rep mu je zmijski, a ono što ga čini posebnim je – bremenitost mužjaka!

Činjenica da pripada svetu riba ne poklapa se s njegovim čudnim izgledom, jer misteriozni morski konjic kao da je napravljen od nekoliko životinja. On jeste riba (pripada vrsti Hippocampus), ali uopšte ne liči na nju, jer iako non-stop pliva, to čini trapavo i u uspravnom položaju. Umesto krljuštima, telo mu je prekriveno pločicama, rep je sličan zmijskom, a glava podseća na konjsku. Konstantno je gladan, majstorski se skriva kad lovi ili se brani, ali najveća zagonetka koja ga čini još zanimljivijom je “sudbina” mužjaka-porodilje!

• 

• 

Otkriveno više od 50 vrsta

Morski konjic živi u tropskim i umereno toplim morima širom sveta, zaštićenim koralnim grebenima, u pacifičkim vodama Severne i Južne Amerike, kao i na Atlantiku. Od 54 otkrivene vrste, tri borave u Sredozemnom moru, dok u Jadranskom žive dugokljuni (Hippocampus ramulosus) i kratkokljuni morski konjic (Hippocampus hippocampus). Najsitniji pripadnici ove vrste dugi su samo 1,5 centimetar, dok najveći morski konjici dostižu i 35,5 centimetara.

VIDEO: Morski konjic u kanalima Venecije https://www.youtube.com/watch?v=porby10ck2g

Glava ovog stvorenja je duguljasta i završava se izduženom njuškicom, nalik konjskoj, sa majušnim usnama, dok su mu telo, vrat i rep dugački. Tanan je i vižljast, pa se lako probija kroz pukotine u morskim stenama i kamenju dok traga za hranom. Čitav rod morskih konjica “drži” glavu na istovetan način, pod pravim uglom u odnosu na telo, a ravnotežu održava pomoću leđnog peraja. Glavu pokreće u raznim smerovima, a i oči se pomeraju nezavisno jedno od drugog, poput kameleonovih.  

• 

• 

Otac u ulozi majke

Morski konjic jedino je biće čiji mužjak ostaje bremenit i rađa decu! Ženka polaže jaja u široku torbu ispod repa mužjaka koji, nakon dolaska mladih na svet, brine o budućem potomstvu. Inkubacija jajašaca traje 14 do 28 dana, u zavisnosti od temperature vode, a na kraju “trudnoće” na svet stigne pedesetak mladunaca. Budući otac čak proizvodi hranljivu tečnost za svoju decu! Mali morski konjici dugo ostaju u tatinoj vrećici sve dok ne budu u stanju da se brinu sami o sebi, a tad ih otac pušta da slobodno plivaju. Sezona parenja i razmnožavanja morskih konjica u toplim morima traje čitavog leta, dok se u vodama umerene temperature odvija u proleće i leto.

Neke vrste više vole peskovita i blatnjava mesta, dok druge žive na koralima, sunđerima i mangrovom korenju

Akvaristima teško polazi za rukom da gaje morske konjice

Dom morskih konjica nalazi se na dnu mora, okružen morskom travom i drugim rastinjem. Neke vrste više vole peskovita i blatnjava mesta, dok druge žive na koralima, sunđerima i mangrovom korenju. Veoma su lagani, pa obavijaju repove oko neke biljke ili korala kako ih morska struja ne bi odnela, ali tu istu struju koriste prilikom lova ili selidbe.

Stanuju i u akvarijumu

Broj morskih konjica u svetu konstatno se smanjuje zbog uništavanja njihovog životnog prostora, jer žive u blizini obala. Zagađenje i ribolov desetkuju njihovu populaciju, ali ih usmrćuje i praznoverje i upotreba u tradicionalnoj medicini. Nemali broj ljubitelja akvaristike pokušava da morske konjice drži kao ljubimce, ali bez trajnog uspeha.

Žderonja bez zuba i želuca

Morski konjic hrani se planktonom, račićima, manjim morskim životinjama i ribljim jajima, Ovaj žderonja vreba po čitav dan iz prikrajka, pa kad ugleda plen, zgrabi ga repom ili usisa. On nema želudac ni zube, pa mu varenje teško pada, dok mu konstantni obroci omogućavaju da proizvede energiju koju troši kretanjem.

Verni do smrti

Osim što je brižan otac, morski konjic je i bezgranično veran suprug, pa ostaje sa istom partnerkom čitavog života. Ako neko od njih nastrada, “udovac“ ili „udovica“ provodi život u samoći.

Mnogo izgubljenih gena

Gen koji kod riba određuje način polaganja jajašaca, kod morskih konjica se duplirao i preuzeo novu ulogu, omogućivši “očevu trudnoću”. Geni koji kod ljudi i životinja utiču na razvoj zuba, kod morskih konjica takođe su mutirali i izgubili funkciju, a ne postoje ni geni koji doprinose stvaranju peraja.

• 

•