Ljubimci
Patuljasti KUNIĆI, verni krzneni PRIJATELJI
Pitomi su, razigrani, društveni i odani, vole maženje, pažnju vlasnika i društvo drugih životinja
* Težina im je od 800 grama do dva kilograma
* Životni vek od 10 do 12 godina
* Ne treba ih držati za uši niti podizati za kožu ispod vrata!
* Kavez za kunića ne sme da bude izložen direktnoj sunčevoj svetlosti
* Veoma su osetljivi na promaju i mogu se razboleti od upale uva ili zapaljenja pluća
* Seno i sveže povrće su najbolji izbor hrane za kuniće
* Sporazumevaju se određenim pokretima tela, pa često i vlasnicima “pokazuju šta ih muči”
* Stalno su aktivni, čak i noću, i najviše im prija život u paru
Foto: Pixabay
Da li ste se ikada zapitali ima li prijatnijeg osećaja od onog kad se vratite s posla, umorni i iscrpljeni od rada i saobraćajnog kolapsa, a na vratima doma dočeka vas mekana krznena loptica zahvaljujući kojoj momentalno zaboravite na sve teškoće? Ne, nije u pitanju mazna mačka, niti pufnasti pas; reč je o kuniću koji u pojedinim sredinama preuzima primat prilikom izbora kućnog ljubimca. U ovom slučaju, kunići, pogotovo patuljaste vrste, postali su najtraženiji, jer su druželjubivi i naviknuti da žive u zajednici. Postoji nekoliko različitih osnovnih rasa, a najpopularniji su angora, hermelin, reks i ovnoliki patuljasti kunići.
Istorijski zapisi kažu da su kuniće pripitomili i držali u domovima kao ljubimce još stari Rimljani. Inače, najkvalitetnije rase ovih životinja mogu se nabaviti u Belgiji, a njihovom pradomovinom smatra se i zapadna Afrika.
Verni kao psi
Patuljasti kunići su pitomi, verni i privrženi ljudima sa kojima žive, razigrani su i društveni, vole pažnju vlasnika i maženje. Prija im druženje i sa drugim životinjama, pogotovo ako zajedno žive u istom okruženju, ali ih treba postepeno upoznavati. Slažu se i sa pripadnicima svoje vrste, kako mužjak i ženka, tako i parovi istog pola, ali samo ukoliko su kastrirani.
Kunić u stanu ili kući može da živi slobodan ili u kavezu. Ukoliko mu vlasnik dopusti slobodu, treba da bude spreman i na nestašluke koje mu ovaj ljubimac može prirediti, i to u vidu izgrickanih predmeta, a pojedini “izleti” mogu i skupo da ga koštaju, ukoliko se namerači na kablove struje, telefona i ostalih uređaja, kao i nameštaj, sobne biljke, knjige i drugo. Ako vlasnik ipak nije za to da se kunić slobodno šeta, treba obezbediti kavez, dimenzija najmanje 120 x 60 cm, što će kuniću omogućiti dovoljno mesta za boravak i kretanje, a u njemu treba da budu svi neophodni dodaci za kvalitetan smeštaj i “ugođaj”: hranilica i pojilica, obavezna podloga od slame ili piljevine, pa čak i igračke. Hranilica, pojilica i ostali elementi u kavezu treba da budu dobro pričvršćeni kako se hrana i voda ne bi prosipali i natapali podlogu, jer se u suprotnom kunić lako može razboleti. Boravak i smeštaj u kavezu za kunića ne znači nužno i “zatvor”, jer ga vlasnik može puštati da izlazi kako bi se poigrao sa ukućanima i protrčao po domu.
Kavez i podloga moraju da budu čisti i suvi, a piljevina i slama treba redovno da se menjaju. Kunić može da se dresira u pogledu obavljanja fizioloških potreba, da to čini na određenom mestu u kavezu, a može mu se obezbediti i specijalni toalet koji će stajati u ćošku.
Patuljaste kuniće nipošto ne treba izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti i vrućini, jer to ne podnose. Zato kavez treba postaviti u senoviti deo doma, zaštićen i od promaje koja je pogubna po kunića.
Seno i sveže povrće
Seno je najvažnija namirnica za kunića i može mu se davati u neograničenim količinama, pa je najbolje da mu prvi dnevni obrok bude upravo suva trava. U toku dana treba ponuditi lisnato povrće, a poslednji obrok neka budu granule. Osim sena, jede sveže zeleno povrće (listove brokolija, kelj, blitvu, peršun, zelenu salatu, cikoriju, motovilac), vrlo malo šargarepe (veće količine korena izazivaju nadimanje, dok se lišće može davati u manjim količinama, jer ima vitamine i minerale), zatim biljke (listove i cvetove maslačka, bokvicu, mrtvu koprivu, bosiljak, mirođiju), mešavinu semenki, male količine voća (komadići i kriškice banane, breskve, jabuke, kruške, narandže, šljive). Sveža voda treba da mu bude stalno dostupna.
Kunići ne treba davati: cveklu, kupus, čokoladu, svež hleb, spanać, paradajz, krompir, rotkve i rotkvice, mahune, pasulj, grašak, luk i svežu detelinu. Uvođenje novih namirnica u ishranu treba da se odvija postepeno, naročito kod mlađih jedinki, jer se može pojaviti dijareja koja za njih može da bude i fatalna.
I žitarice treba izbegavati, pogotovo kukuruz, jer se od njega brzo ugoje i ulenje.
Oprez sa decom!
Patuljasti kunići nisu najbolji izbor kao ljubimci u porodici sa malom decom, koja često “gnjave” ove životinjice i čak mogu da im naude. S druge strane, krupniji kunići mogu da budu i osvetoljubivi, pa često povređuju nestašnu decu ujedima i ogrebotinama.
Reprodukcija
Ženka nosi mladunce 28 do 31 dan, i u jednom okotu bude do osam golih i slepih mladunaca. Majka ih doji do treće nedelje.
Higijena
Higijena kunića veoma je važna, iako su to čiste životinjice, bez mirisa. Kupanje se ne preporučuje, a zbog linjanja im je potrebno četkanje kako lizanjem ne bi progutali previse dlaka. Potrebno je skraćivati im nokte i zube, ukoliko ih sami ne istroše.
Zdravlje
Da bi zdravlje kunića bilo zadovoljavajuće, vlasnik mora da vodi računa o pravilnoj ishrani i redovnim kontrolama. Sterilizacija ili kastracija se primenjuje ukoliko vlasnik ne želi da se bavi odgajanjem kunića.
Zdrav kunić je živahan, bistrih očiju, suve njuške, guste i čiste dlake, a zubi i nokti su mu uredno podsečeni. Stolica je u konzistenciji kuglice, redovna je i tvrda. Ukoliko dobije dijareju, odmah ga treba odvesti veterinaru. U kavezu uvek mora da ima grančice, poželjno od jabuke ili leske, kako bi mogao da “oštri” i troši zube.
Zec nije kunić!
Patuljasti kunići nisu isto što i zečevi, pa je važno da budući vlasnik zna razliku. Zečevi su divlje životinje, ne mogu se pripitomiti i ne vole društvo ljudi. Ukoliko neko u prirodi naiđe na mlade zečeve, ne treba da ih uzima, jer će ih majka odbaciti kad oseti ljudski miris.
Kunići i zečevi se ne pare međusobno. Zec može da bude samo divlji, živi usamljeničkim životom i ima brlog na površini. Kunići imaju kraće šape, uši i lobanju, mogu da budu divlji i pitomi, žive grupno, imaju “stanove” ispod zemlje i lako se pripitomljvaju. Mladunci zeca na svet stižu odlakani, nisu slepi, brzo “promrdaju” i odmah ujedaju, dok su mali kunići slepi na rođenju, goli su, sićušni i potpuno zavisni od majke.
Dobar izbor
Prilikom nabavke kunića, ne treba uzimati mladunce koji su prerano odvojeni od majke (to treba uraditi nakon osam nedelja). Ako se ovo vreme “skrati”, kunići će biti uplašeni, nedruštveni i agresivni, češće će obolevati, neće dobro napredovati u rastu i teže će se socijalizovati. Prilikom odabira budućeg ljubimca, mladunče mora da bude živahno, rastom treba da odgovara proseku za svoju rasu, oči treba da su mu sjajne, njuškica suva, dlaka svetla i gusta, a zubići i nokti uredno skraćeni. Još jedan važan pokazatelj zdravog kunića je i čvrsta stolica, a deo oko anusa mora da bude čist, bez tragova dijareje.