U mladosti jede meso, u starosti je vegetarijanac, osetljiva je na nečistoću i ne voli dodirivanje
Vodene kornjače pripadaju rodu gmizavaca i gaje se kao kućni ljubimci. Mogu se nabaviti u našim pet šopovima. Dostupne su žutouha, crvenouha, braon i žuto-zelena kornjača. Kod nas se najčešće gaji crvenouha kornjača (lat. Trachemys scripta elegans). Ona je zelene boje i ima jarkožute prugice, a delovi ispod njenih očiju su crveni. Boja oklopa je svetlozelena, maslinasta ili crna, u zavisnosti od starosti. Na oklopu se mogu javiti i crveni tragovi.
Polnu zrelost dostiže u starosti od četiri godine. Pol se određuje prema dužini i obliku repa. Mužjak ima duži i tanji rep koji je kod ženke kraći i deblji u korenu. Starijim kornjačama lakše je odrediti pol, jer su ženke obično krupnije.
Smeštaj i uslovi
Najidealniji uslovi za boravak kornjače su u akvaterarijumu, sa najmanje 20 litara vode. Akvaterarijum treba da ima i kopneni deo, sa UVB lampom, na koji će kornjačica izaći i provoditi izvesno vreme. Ova lampa simulira sunčevu svetlost i veoma je bitna za rast i razvoj kornjače. Osim lampe, u akvaterarijum možete postaviti i sijalicu koja će obezbediti dodatnu toplotu Od ostale opreme, neophodni su grejač i filter za prečišćavanje vode. Temperatura koja odgovara kornjači je oko 27 stepeni Celzijusa.
Vodu u akvaterarijumu treba često menjati novom, prokuvanom koja će odstojati 24 časa. Na dnu akvaterarijuma treba da bude pesak, a ambijent možete upotpuniti dekoracijom, u vidu veštačkih palmica, biljaka ili prirodnog kamenja.
Ishrana kornjače
Mlade kornjače najviše jedu meso: sirovu ili kuvanu piletinu, ćuretinu, govedinu i ribu koji se seckaju na sitne komade. Osim mesa, kornjači treba ponuditi i insekte, vodene puževe, voće i povrće. Obavezni su dodaci ishrani u vidu vitamina i minerala, kao i specijalna hrana – sušeni račići gamarusi, suve ribice i vodena bića poznata kao kril. Ponudite kornjači i srce i tubifeks u kocki, kao i granuliranu hranu za japanske ribice i cihlide. Ostaci sveže hrane moraju se ukloniti, jer će se pokvariti i zagaditi vodu.
Prema iskustvima odgajivača, starije kornjače više vole vegetarijansku ishranu. Ponudite im lišće maslačka, tkvice i zelenu salatu. Posebno vole kuvanu i usitnjenu šargarepu, bez dodatka soli. Nemojte davati spanać, cveklu, kupus, kelj… Voće ponudite ponekad, i to samo bananu, jabuku, jagodu, lubenicu i dinju, grožđe, borovnicu. Prilikom hranjenja obavezno operite ruke. Obratite pažnju da na njima ne ostane gel ili sapun, koji su smrtonosni za kornjače.
Zdravlje i bolesti
Čistoća akvaterarijuma, filtracija vode i njeno redovno menjanje preduslovi su dobrog zdravlja kornjače. Posmatrajte svoju kornjaču! Ako veselo pliva, redovno jede, ima čvrst oklop i bistre oči, ne treba da brinete.
Loša higijena i neadekvatna ishrana su glavni uzroci obolevanja kornjače. Najčešće bolesti su upale očiju i uha, kožne promene, promene na oklopu i problem sa varenjem. Pojedine bolesti možete sami da izlečite, a za ozbiljnije promene konsultujte veterinara.
Upala očiju nastaje zbog prljave vode i nedovoljne higijene prostora u kojem kornjača živi. Bolest se manifestuje otokom kapaka i otežanim otvaranjem očiju. Kornjača može da oboli i od prekomerne težine, ako jede češće i više. Posebno je opasno ako oboli od zapaljenja pluća, koje izaziva niska temperatura u akvaterarijumu.
Pročitajte i akvarijumske ribice
Razmnožavanje kornjače
Parenje vodenih kornjačica u zarobljeništvu je težak posao, često bez uspeha. Ako ste baš rešili da ih sami razmnožavate, naoružajte se strpljenjem. Obezbedite budućoj mami deo za polaganje jaja koji ćete prekriti zemljom. Ukoliko budete imali sreće, za manje od dva meseca na svet će doći male kornjače.
Pročitajte i bezopasni kukuruzni smuk
Foto Pixabay