Ovaj planinski dvopapkar poznat je po izraženim očnjacima, ali i po mošusnim žlezdama, zbog kojih ga besomučno love
Foto Pixabay
Piše Ljubiša Ž. Petrović
Sibirska kabarga (Moschus moschiferus) je sitan dvopapkar koji pripada podvrsti jelena. Jedini je predstavnik porodice Moschidae. Od bliskih srodnika razlikuje se po eksterijeru, građi lobanje i veličini, ali i ponašanju.
Dužina mužjaka kabarge je do metra, a visina oko 55 centimetara. Ženke su malo sitnije
Poznata i kao mošusni jelen, kabarga je postala popularna zbog neobičnih očnjaka i čudesnog mirisa. Njeni očnjaci rastu iz gornje vilice, zbog čega ima reputaciju papkara-vampira koji drugim životinjama pije krv.
Iako je vreme sujeverja prošlo, proganjanje kabargi nije prestalo. One su neprekidno na meti lovokradica zbog specifičnih žlezda koje luče mošus.
Najčudnija osobenost kabarge, očnjaci, svojstveni su mužjacima i nalaze se na gornjoj vilici. Veoma su razvijeni i pomaljaju se iz usta u obliku povijenih kljova, dugih od pet do sedam centimetara. Kabarga izgleda prilično nezgrapno. Zadnji deo tela je masivniji i zadnje noge su duže od prednjih. Oštra i tanka kopita su veoma elastična. Krzno je gusto i dugačko.
Podvrste kabarge su: arktička (Moschus moschiferus arcticus), dalekoistočna (M. m turowi), korejska (M. m. parvipes) i sahalinska (M. m. moschiferus)
Mošusni jeleni žive pojedinačno ili u manjim grupama. Tokom sezone parenja mužjaci organizuju prave dvoboje. Sa protivnicima se tuku zadajući im udarce prednjim nogama ili kljovama, po sapima, kičmi ili vratu. Tokom dužih borbi slabiji protivnik često završi na zemlji. Suparnik ga udara nogama i potom „dokrajči“ kljovama.
Neprijatelji kabarge su brojni predatori, između ostalih: ris, lisica, kuna zlatica, orao i čovek
Ime kabarga je latinskog porekla i znači „davalac mošusa“. Na stomaku mužjaka nalazi se mošusna žlezda. U njoj se nagomilavaju crna mirišljava zrnca mošusa. Zimi, u vreme parenja, mužjaci svuda ostavljaju mirišljave oznake koje privlače ženke.
Zbog korišćenja mošusa u industriji parfema, opstanak kabarge je pod stalnom pretnjom. U Rusiji je samo u 1855. godini bilo prikupljeno 81,2 hiljade mošusnih žlezda ovog jelena. U ruskom delu prebivališta kabarge, 1845. godine bilo je oko 250 hiljada grla. Već u prvoj dekadi dvadesetog veka njihova populacija svela se na 10 hiljada jedinki.
Bremenitost ženke traje 185-195 dana, nakon čega na svet dolaze dva mladunca. Prve dane provode skriveni u niskom šipražju. Majka ih obilazi samo da bi ih podojila. Polnu zrelost mlade kabarge dostižu u uzrastu od 15 do 18 meseci
Uništavanje kabargi se nastavlja. Bitna količina mošusa se nabavlja u Rusiji i iz nje ilegalno izvozi. Da bi se poštedeli životi desetina hiljada ovih jelena, odlučeno je da se mošus uzima od živih mužjaka, odgajanih u domaćim uslovima. Njihovo razmnožavanje nije jednostavno, jer je kabarga veoma plašljiva. Ako je volijera nedovoljno velika, mošusni jelen može da se zaleti i ozbiljno povredi glavu.
U današnje vreme kabarga se odlično prilagodila uslovima života na farmama u Rusiji, Indiji i Kini
Gajenje kabarge u domaćim uslovim nije jednostavno. U njegovoj volijeri mora da bude šipražja, gusta visoka trava i poseban prostor od jelovog granja. Uslovi u zarobljeništvu moraju biti slični prirodnim. To se odnosi i na ishranu. Kabarga je veoma probirljiva i ne može da živi bez lišajeva.
Kabarga formira dva tipa porodičnih parova: u prvom su odrasli mužjak i mlada ženka, a u drugom mlade jedinke. Odrasle životinje jednogodišnjaci stvaraju ozbiljne konflikte i često izazivaju tuče
Glavna hrana kabarge su drveni i nadzemni lišajevi. Njihov udeo u ishrani u zimskom periodu dostiže i 95 posto. Na njegovom jelovniku su i jelove i kedrove iglice, šišarke, lišće borovnice, paprati i rastavići. Lišajeve obično skida sa srušenog drveća. U potrazi za obrokom penje se po nagnutim stablima drveća ili skače sa grane na granu na visinama od 3-4 metra.
Mošusni jelen je stanovnik istočnih Himalaja i Tibeta do istočnog Sibira, Koreje i Sahalina. Naseljava planinske strmine obrasle četinarskim šumama. Najčešće se viđa na 600 do 900 metara nadmorske visine, ali na Tibetu i Himalajima živi iznad 3.000 metara. Omiljena mesta ovog drevnog jelena su tamni delovi četinarskih šuma, ispresecani vertikalnim liticama
Kabarga je veličanstveni skakač, pokretljiva je i veoma spretna. Spasavajući se od predatora, ume da skriva svoje tragove.