I mačke pate od astme!

Mace, baš kao i ljudi, mogu da obole od bolesti disajnih puteva zbog koje kašlju, šište i otežano dišu

Foto Pixabay

„Šištanje“ prilikom disanja, gušenje i kašalj izraženi su kod osoba sa dijagnostikovanom astmom. Slično, ako ne i isto stanje pogađa i mačke.  Ne postoje jednostavna laboratorijska ispitivanja koja stopostotno dijagnostikuju da mačka ima astmu. Rendgenski snimci su najmerodavniji dokazi. Oni pomažu da se eliminišu drugi razlozi otežanog disanja, poput smetnji u radu srca, upale ili raka pluća, te prisustva stranih tela. Ako snimak pokaže zadebljanje vazdušnih prolaza, sa sigurnošću se može tvrditi da mačka ima astmu. Ukoliko veterinar odluči da obavi analizu izlučevina iz pluća, prisustvo velikog broja eozinofila, belih krvnih zrnaca, predstavlja alarm za postojanje astme.



Klinički znaci astme (kašljanje i šištanje) posledica su suženja disajnih puteva. Lekovi za njihovo proširivanje se ne preporučuju, jer deluju samo kod mačaka koje povremeno imaju znake ove bolesti. Kod maca sa svakodnevnim problemima bronhodilatatori će slabije delovati.

Najdelotvornija dugotrajna terapija je davanje velikih doza kortikosteroida

Pročitajte još Usi su ogledalo macije duse

Kortikosteroidi su lekovi protiv upale koji pomažu uklanjanju ćelija – izazivača zapaljenja disajnih puteva. Velike doze kortikosteroida kod ljudi izaziva ozbiljne neželjene efekte. Mačke su srećom otporne na ove kontraindikacije.

Neke mačke ne mogu da progutaju lek. Zato je bolje davati injekcije steroida sa dugotrajnim dejstvom. Ovo je manje poželjan način lečenja, jer injekcije deluju od tri nedelje do tri meseca i mogu biti povezane sa prolaznim dijabetesom. Kad delovanje injekcije prestane, znaci astme se ponavljaju.


Pročitajte još Svaka macka je potencijalni nosilac korona virusa

Bronhodilatatori su lekovi u obliku pilula ili injekciija za proširivanje disajnih puteva i mogu se davati uz kortikosteroide. Vlasnici mogu naučiti da mački daju injekcije potkožno. Mačke reaguju na lek 15 minuta do pola sata posle dobijanja injekcije. U slučaju da injekcija ne pomaže, mačku treba odneti veterinaru.

Postoje posebni inhalatori koji odgovaraju mačkama. Oni omogućavaju da se velika koncentracija leka daje direktno u pluća. Lekovi koje mačka udiše olakšavaju simptome astme brže od medikamenata koje guta ili joj se daju u injekciji. Ljudi koriste inhalator tako što ga aktiviraju u trenutku kad sporo i duboko udišu. Ali, životinje ne mogu to da kontrolišu. Zbog toga je napravljen poseban dodatak za „mačiji“ inhalator.