On je stanarica poreklom sa Kube, živi povučeno, poleće bučno i zaštićen je zakonom
Tekst Ljubiša Ž. Petrović
Foto Pixabay
Pred vama je lepi golub sa plavo kapom na glavi, latinskog imena Starnoenas cyanocephala. Naziv je izveden od grčkih reči cyanocephala (plava glava), starna (prepelica) i oenas (golub). Osim imena plavoglavi, ovaj golub poznat je i kao pepeličasti i šljivoglavi.
Predeo boravka
Plavokapi golub živi na Kubi, gde je stanarica. Odakle se nastanio prema severu do poluostrva Florida i na jugu do Venecuele. Živi i u nekim oblastima Brazila duž reke Amazon i na Jamajki. U šumama Kube živi povučeno. Obično se susreće u parovima, najčešće u čestarima. Može se videti na granama obraslim gustim lišćem. Obično živi u blizini reka gde doleće kako bi utolio žeđ. Naseljava i netaknute šume pored obala mora, dolina reka i jezera. Čest je stanovnik šuma i predela sa kamenitim zemljištem. Nikad se ne može videti u polju, niti u savanama. Njegov let je veoma bučan.
Izgled
Kompaktne je građe, sa debelim, širokim i pri vrhu izbočenim crno obojenim kljunom. Njegova osnova je koralnocrvene boje. Noge su mu nalik kokošijim. Dugačke su, sa debelim stopalima i kratkim mišićavim prstima. Na njima su jake, velike i povijene kandže. Dugačka krila prekrivena su crveno-mrkim perjem nalik ljušturi. Velika zamajna pera su uska, sabljasto povijena i oštra. Rep je umereno dugačak i zaokrugljen. Perje je gusto, oštro i grubo. Po telu preovladava mrka boja perja, leđa su crveno-mrka, grudi crveno-vinaste, a prednji deo glave i zatiljak intenzivno crni. Gornji deo glave i nekoliko pera ispod grla su metalasto-plave boje. Od grla prema ušnim otvorima proteže se bela traka.
Plavoglavi golub je srednje veličine i dostiže dužinu od 31 centimetar
Mladi golubovi imaju plavu glavu sa dugim i upadljivim obrubima. Kljun je tamno-mrk, dok su noge pokrivene krljuštima crveno-mrke boje.
Ishrana
U potrazi za hranom, ovaj golub polako hoda po zemlji, uvučenog vrata i podignutog repa. U divljoj prirodi se hrani jagodastim plodovima, bobicama i semenkama. Sitne puževe i druge beskičmenjake nalazi ispod šumske prostirke, čeprkajući po biljnim ostacima, kao što čine kokoške.
Razmnožavanje
Period razmnožavanja traje od aprila do kraja juna. Gnezdo gradi na zemlji ili na rastinju iznad nje. Za gnežđenje bira i mesta između korenja drveća ili šupljine panjeva. U gnezdo ženka polaže dva bela jajeta.
Do dolaska Kristofera Kolumba, populacija plavoglavog goluba bila je veoma brojna. Lov i intenzivna seča šuma radi stvaranja plodnih površina umanjile su njegovu populacije. Opstanak šljivoglavog goluba zavisi od brojnog stanja sisara-predatora (svinje, mačke, psi, mungosi i pacovi). Mesta gde ovaj golub još opstaje su prirodni parkovi, nacionalni sistemi i rezervati. Njegov lov je zakonom zabranjen.
Pročitajte još: Kanarinac raspevani ljubimac
