Nekadašnji službeni pas Ruske armije, danas izvanredan čuvar vlasnika i porodice, radoznao, trpeljiv i inteligentan
Foto Olga Platonova
Crni ruski terijer nastao je u nekadašnjem Sovjetskom Savezu krajem 40-ih i početkom 50-ih godina 20. veka selektivnim ukrštanjem više rasa. Ruska armija želela je da stvori službenog psa koji bi odgovarao njihovim tadašnjim potrebama. Odgoj je započeo u okviru odgajivačnice, u sklopu Centralne škole vojne kinologije u Podmoskovlju. Odgajivačnica se zvala „Krasnaja zvezda“. U realizaciji projekta učestvovali su genetičari sa ciljem da stvore psa koji će se koristiti u vojsci i policiji, adaptiran na tamošnje klimatske prilike i ne preterano zahtevan u pogledu uslova smeštaja i ishrane.
Za početna ukrštanja korišćene su rase: veliki crni šnaucer, rotvajler, erdel terijer, njufaudlend, kao i lokalne ruske rase: moskovska doga i moskovski čuvar. Obavljeno je više uparivanja u različitim kombinacijama i psi su bili podeljeni u različite grupe.
Pročitajte još Rotvajler jak i veran pas
Dlačni pokrivač crnog ruskog terijera sastoji se iz grube, debele, blago talasaste dlake i meke, kratke i guste poddlake. Prirodna, netrimovana dlaka je dužine između pet i 15 cm. Dlaka na glavi je veoma dobro razvijena i formira guste obrve, brkove i bradu. Boja dlake je crna, a prihvata se crna sa vrlo malo sive. Siva dlaka ne sme pokrivati više od trećine čitavog tela. Njegovu otpornu i dugu dlaku treba šišati dva, tri puta godišnje. Četkanje jednom nedeljno uklanja mrtve dlake i sprečava linjanje
Prvi primerci nove rase prezentovani su javnosti 1953. godine. Psi sa najpoželjnijim rasnim karakteristikama i oni sa najboljim rezultatima odlazili su u dalji priplod. Tokom šezdesetih godina izdvojila su se dva tipa ruskog terijera: niži sa kraćom i oštrom dlakom, i krupniji, snažniji i sa bujnijom dlakom.
Težina mužjaka je 50-60 kg, a ženki 45-50 kilograma
U Rusiji je rasa priznata 1981. godine, kad je osvanuo i prvi standard. Na skupštini Međunarodne kinološke federacije u Meksiku 1984. rasa je i međunarodno priznata.
Poželjna visina grebena za mužjake je 72 do 76 cm, a ženki 68 do 72 centimetra
Ovo je elegantan i samouveren pas, izuzetne samokontrole. U sekundi zauzima „borbeni“ stav. Umiljat je i izdržljiv, ne traži mnogo rada, inteligentan je i druželjubiv. Lako se obučava i prilagodljiv je raznim vremenskim uslovima. Pouzdan je čuvar i vredan pas. Voli igru, naročito sa decom, udovoljava njihovim i vlasnikovim zahtevima. Pokazuje dominaciju prema psima koji nisu deo porodice. Često je nepoverljiv prema nepoznatim osobama. Ima čelične nerve i jak karakter, pa mu je neophodan autoritativan vlasnik. Radoznao je i voli da istražuje, pa se ne sme puštati van ograđenog prostora.
Pročitajte još Doberman neustrasivi ljubimac
Kad je zdravlje u pitanju, pojavljuju se problemi sa displazijom kukova i laktova. Psi koji su u priplodu moraju snimati kukove i laktove. Životni vek crnog ruskog terijera je 10 do 12 godina
Može da živi u stanu ili kući, pod uslovom da dovoljno vremena provede napolju, u aktivnostima poput dugih šetnji i igre. Ne treba da živi u kućici, jer voli pažnju i nežnost vlasnika.
Prema klasifikaciji rasa Međunarodne kinološke federacije, crni ruski terijer spada u rase 2. grupe (pinčeri i šnauceri – molosi i švajcarski pastirski psi), sekcija 1 (pinčeri i šnauceri), podsekcija 1.4 (crni terijer). Standard pod brojem 327 poslednji put je korigovan 2011. godine.
Detaljniji opis FCI standarda crnog ruskog terijer možete pročitati na http://kinoac.edu.rs/rasepasa/
