On je pronicljiv i samostalan, ne voli duge šetnje, ponekad je veoma agresivan prema nepoznatima i ne voli društvo manjih životinja
Foto Pixabay
Nastanak rase je nejasan, ali čau čau pripada grupi pasa koja je u prošlosti naseljavala severnu zemljinu hemisferu. Postoji teorija po kojoj su prvobitni psi špic tipa ukrštani sa molosoidnim psima, te je tako nastala posebna grupa pasa od koje se razvio i današnji čau čau.
Zemlja porekla: stepski predeli Sibira i Mongolije
Najinteresantnija odlika ove rase je jezik modroplave boje. Legenda o tome kako je rasi čau čau poplaveo jezik kaže da su u vreme nastajanja sveta, kad su zvezde usađivane u nebo, na zemlju popadali komadići neba, a jedini pas koji je smeo da dodirne te komade bio je čau-čau.
Nekada je čau čau služio kao hrana stanovništvu, a njegova koža sa dlakom se upotrebljavala za izradu odeće
Čau čau su gotovo potpuno nestali u Kini nakon kulturne revolucije i samo mali broj pasa se zadržao po budističkim hramovima. U Evropi su bili gajeni i izlagani po zoološkim vrtovima, a tek kasnije su ih uzgajali kao kućne ljubimce. Na popularizaciji i širenju rase u Engleskoj veliki doprinos je dala kraljica Viktorija. Prvi klub ljubitelja čau čaua ustanovljen je 1. jula 1895. godine, pod pokroviteljstvom gospođe Fodel Filips koja je osnovala i prvu odgajivačnicu pasa ove rase. Američki kinološki savez je rasu zvanično priznao 1903. godine.
Prosečan životni vek im je između 8-12 godina
Čau čau ima grubu ili glatku dlaku. Kad je gruba, pas je izuzetno odlakan. Dlaka je gusta prava i nakostrešena, ali ne preduga. Pokrovna dlaka je gruba, a poddlaka je meka i vunasta. Naročito je gusta oko vrata gde se formira griva ili kragna sa izraženim „pantalonama“ na spoljnoj strani butina. Kad je dlaka glatka, obično je kraća, gusta, prava, uspravna i nije polegla, na dodir je poput pliša.
Boja dlake: dozvoljeno je da ceo pas bude crne, riđe, plave, svetlosmeđe, bež ili bele boje, često sa različitim nijansama, ali bez šara i ili drugih boja. Donja strana repa i unutrašnja strana butina su često svetlije boje.
On je samostalan, inteligentan, pronicljiv i veran pas. U porodici se vezuje uglavnom za jednu osobu ili dve. Veoma je zaštitnički nastrojen prema vlasniku i imovini, pa može biti izuzetno agresivan prema nepoznatim osobama. Pravilna socijalizacija i vaspitanje odmalena je od presudne važnosti za ovu rasu, jer u suprotnom može ispoljiti agresivnost ili u drugoj krajnosti strah, povučenost i nepoverljivost. Ume da bude tvrdoglav i teško se trenira. Potreban mu je dosledan, uporan, ali nežan vlasnik. Kao mlad pas odbacuje autoritet vlasnika, ako nisu izgradili pravilan odnos. Nije pogodan za neiskusne vlasnike. Zbog jakog lovačkog instinkta ne preporučuje se držanje sa drugim manjim životinjama, jer ih doživljava kao plen.
Pročitajte još Sar pej pas sa borama
Nije preterano aktivan i ne traži intenzivnu fizičku aktivnost. Dobro se prolagođava životu u stanu i pristaje na svakodnevne lake šetnje. Nega dlake je zahtevna. Redovno četkanje je neophodno 2-3 puta nedeljno, a u vreme linjanja na proleće i jesen svaki dan. Veoma je čist, bez mirisa, a često ga porede s mačkom, jer se sam liže i neguje.
Kad je reč o oboljenjima, najčešće se javljaju autoimune bolesti i kožni melanomi. Ređi su dijabetes, displazija kukova, katarakta ili glaukom
Iako čau-čau potiče iz Kine, patronat nad rasom ima Engleska. Prema sistematici FCI, rasa je svrstana u 5. grupu (špic tip i primitivni tip pasa), sekciju 5 (azijski špicevi i srodne rase). Ne podleže ispitu u radu. Standard pod brojem 205 poslednji put je korigovan 2010. godine.
Detalje standarda potražite na http://kinoac.edu.rs/rasepasa/
